Preminuo jedan od najuticajnijih nemačkih filozofa Jirgen Habermas: Mislilac savremenog doba, bio mentor Zoranu Đinđiću

Karijeru je počeo pedesetih godina prošlog veka na Institutu društvenih istraživanja u Frankfurtu, gde je radio sa Teodorom Adornom.

Habermas je bio mentor bivšem premijeru Srbije Zoranu Đinđiću, tokom njegovih postdoktorskih studija u Nemačkoj.

U medijima su ga često nazivali "frankfurtskom usijanom glavom", jer je pripadao uticajnoj filozofskoj školi iz grada sa Majne. On je bio jedan od retkih velikana takve biografije, koji je i u 21. veku redovno govorio i pisao o političkim temama.

Njegova habilitacija "Strukturalna transformacija javne sfere" (1961) važi za remek-delo u kojem uspostavlja pojam "javnosti" kao "istorijske kategorije".

Foto: AP / Harmann J. Knippertz

Prema Habermasu, o "javnom mnjenju" se moglo govoriti tek u kasnom 17. veku u Engleskoj i 18. veku u Francuskoj.

Oko 1968. je bio važan deo "Frankfurtske škole", kako se nazivala grupa intelektualaca koji su raspravljali o tome kako se prosvećeni čovek, koji se zahvaljujući razumu oslobodio sila prirode i sujeverja, mogao srozati do varvarstva nacionalsocijalizma.

Odrastanje u senci nacizma

Kao i pisac Ginter Gras, i Habermas je rastao u senci nacizma.

To iskustvo ostavilo je traga u njegovom delu gde se pita kako je zemlja koja je iznedrila Lesinga, Šilera i Getea poklonila poverenje vulgarom despoti i čak ga izabrala za rajhskancelara 1933. godine.

Habermas i protesti 1968. godine

Tokom studentskih protesta Habermas je na Univerzitetu u Frankfurtu držao katedru za filozofiju i sociologiju.

Foto: AP / Frank Rumpenhorst

Mnogi šezdesetosmaši u tom profesoru vide svog mentora.

Ipak, Habermas se distancirao od pokreta kad je postao radikalan i počeo je javno da ga kritikuje.

Zagovornik evropskog jedinstva

U svom kapitalnom delu "Teorija komunikativne akcije" (1981), Habermas je razvio neku vrstu uputstva za moderno društvo. Prema njemu, temelj društva je u jeziku koji, kao sredstvo sporazumevanja, osposobljava za delanje. Pita se: kako u demokratiji obezbediti prisilu boljeg argumenta?

Ovaj filozof je kasnije uvodio pojmove koji su postali temelj nemačke politike i suživota, recimo onaj o "konsezualnom" društvu gde građani nisu primaoci naređenja nego sami intervenišu, jasno iznose svoj stav i traže kompromis.

Nastupao je kao odlučni branilac evropskog jedinstva. Zbog toga je 2018. godine dobio "Nemačko-francusku medijsku nagradu"

Komentari (0)