Korak do univerzalne vakcine u spreju: Naučnici blizu rešenja za prehladu, grip, kovid i alergije

Tim sa Univerziteta Stanford je testirao svoju "univerzalnu vakcinu" na životinjama i još uvek treba da sprovede klinička ispitivanja na ljudima, pre nego što se može dokazati da je bezbedna i efikasna.

Vakcinisane životinje su bile zaštićene od kovida i drugih koronavirusa, stafilokoka, acinetobakter baumanije (koji može izazvati infekcije krvi, urinarnog traktg, pluća ili rana) i kućnih grinja.

Standardne vakcine treniraju imuni sistem da prepozna specifični antigen, kao što je protein na površini virusa. Imuni sistem zatim trenira ćelije da pamte i napadaju taj antigen ako naiđu na njega.
Ovo dovodi do značajne, ali prilično uske imunološke odbrane, koja može da bude osujećena ako ciljni antigen mutira tokom vremena.

Pojedini naučnici rade na vakcinama koje ciljaju antigene koji su "visoko konzervirani" između virusnih sojeva, što znači da se antigen ne menja mnogo tokom vremena i izgleda slično od virusa do virusa. Takve injekcije bi potencijalno mogle da ciljaju mnoge viruse gripa ili mnoge koronaviruse odjednom, na primer.

Vakcina u obliku spreja za nos

Ali naučnici koji stoje iza nove vakcine u obliku spreja za nos usvojili su drugačiji pristup: umesto da cilja samo "adaptivni" imuni sistem, koji pamti specifične antigene, ona takođe pojačava urođeni imuni sistem, generičku, prvu liniju odbrane.

"Ono što je izvanredno kod urođenog sistema je to što može da zaštiti od širokog spektra različitih mikroba", navodi u saopštenju viši autor studije dr Bali Pulendran, profesor mikrobiologije i imunologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stanford.

Testiranje prednosti vakcine stare više od jednog veka

Ideja o vakcini koja aktivira i urođeni i adaptivni imunitet nije potpuno nova. Dobro je poznato da vakcina protiv tuberkuloze, nazvana Bacillus Calmette-Guérin (BCG), pokreće ovu dvostruku zaštitu.
Zapravo, zbog tog efekta, naučnici su testirali da li BSŽ može da pruži široku zaštitu od kovida 19 u ranim danima pandemije.

Prof. Pulendran i kolege su prethodno proučavali BSŽ vakcinu na miševima i otkrili da je injekcija izazvala da imune ćelije u plućima emituju specifične signale. Ovi signali su podstakli urođene imune ćelije u plućima da ostanu aktivne nekoliko meseci, umesto da se smire nakon samo nekoliko dana.

Nova vakcina u obliku spreja za nos, nazvana "GLA-3M-052-LS+OVA" deluje tako što imitira te posebne signale. Takođe sadrži bezopasni antigen proteina jajeta koji pomaže u pozivanju pravih imunih ćelija u pluća.
Tim je otkrio da su miševi kojima su date tri doze vakcine tokom tri nedelje bili zaštićeni od SARS-CoV-2 (virusa koji izaziva kovid 19) i drugih koronavirusa, bakterija Staphylococcus aureus i Acinetobacter baumannii, i alergena iz kućnih grinja najmanje tri meseca nakon toga.

Foto: Envato

Kada su bili izloženi ovim klicama i alergenu, vakcinisani miševi su bili zaštićeni pripremljenim urođenim imunim odgovorom i takođe su brzo razvili adaptivni imuni odgovor.
Poređenja radi, nevakcinisani miševi su prošli mnogo gore. Kao odgovor na viruse i bakterije, imali su ozbiljnu upalu pluća, gubitak težine i rizik od smrti, a kao odgovor na alergene, imali su izraženije alergijske reakcije i nakupljanje sluzi.

Neophodna klinička studija na ljudima

Prof. Pulendran je takođe naglasila da su do sada testovi vakcine rađeni na laboratorijskim životinjama i da je potrebno više rada da bi se istraživanje prenelo na ljude.

"Ako se na kraju pokaže bezbednom i efikasnom kod ljudi, potencijalni uticaj bi mogao biti transformativan: pojednostavljivanje sezonske vakcinacije i poboljšanje spremnosti za nove respiratorne pretnje", rekao je prof. Pulendran za Genetic Engineering and Biotechnology News.

Profesor smatra da bi dve doze vakcine verovatno bile dovoljne za ljude, navodi se u saopštenju istraživača Univerziteta Stanford, a dr Pulendran procenjuje da bi vakcina mogla biti dostupna za pet do sedam godina, ukoliko bude dovoljno sredstava za nastavak istraživanja.

Komentari (0)