Bivša ministarka Gordana Đurović u Dijagnozi: Vanredni izbori usporili bi evropski put Crne Gore

Profesorka Gordana Đurović smatra da ukoliko Crna Gora ne zatvori preostalih 19 poglavlja početkom 2027. godine, to može uticati i na dodatno usporavanje proširenje Evropske unije.

Veći deo crnogorske opozicije smatra da bi vanredni parlamentarni izbori bili jedino rešenje za izlazak iz parlamentarne krize.

Iz vladajuće većine početkom godine izašla je Demokratska narodna partija Milana Kneževića, nakon neslaganja zbog početka izgradnje kolektora u zetskom selu Botun.

Nakon usvajanja spornih zakona o unutrašnjim poslovima i Agenciji za nacionalnu bezbednost, pokret Evropa sad, čiji je lider premijer Milojko Spajić, napustio je poslanik Miodrag Laković koji je obavljao i funkciju predsednika skupštinskog Odbora za bezbednost i odbranu.

Đurović: Vanredni izbori ne bi bili dobro rešenje

Upravo je nakon usvajanja tih zakona opozicija žestoko kritikovala vlast navodeći da su suprotni evropskim normama. Takođe, najjača opoziciona stranka, Demokratska partija socijalista, zbog tih akata napustila je čelne pozicije u više skupštinskih Odbora kao i mesto potpredsednika parlamenta.

Uprkos evidentnoj krizi u funkcionisanju Skupštine, Đurović smatra da vanredni izbori ne bi bili dobro rešenje zbog evropskih integracija.

Foto: Newsmax Balkans

"Mislim da bi izbori usporili evropske integracije. Mislim da nemamo vremena baš za vanredne izbore, ali opozicija ima legitimno pravo da ih traži zato što se osjećaju da su iznevjereni u jednoj važnoj politici, kao što je oblast vnutražnih poslova i nacionalne bezbednosti", kazala je Đurović gostujući u emisiji Dijagnoza.

Crnogorska Vlada više puta je saopštila ambiciozan plan da zatvori sva pregovaračka poglavlja, njih 19, do kraja 2026.

Đurović smatra da se u tom vremenskom okviru process mora završiti.

"Ovo je jedan vremenski prozor koji se otvorio, koji će se kao takav zatvoriti ako se ne iskoristi šansa", navodi Đurović.

Ako se proces ne završi, kako je dodala, početkom 2027. godine, geopolitička konstelacija u regionu mogla bi se potpuno promijeniti.

"Tako bi se vratili na dosta istrpljujuću regionalnu sliku, punu složenih odnosa što bi moglo značiti da proširenje EU bude tek nakon 2030. Znači, to je drugi, to je scenario B. Ajemo se vratiti na ovaj scenario A, za koji treba da se borimo", poručuje Đurović.

"Do juna usvojiti 90 zakona"

Da bi se nastavilo sa tempom ubrzanog zatvaranja poglavlja Skupština Crne Gore bi, podseća Đurović, do juna morala da usvoji čak 90 zakona upodobljenih sa evropskim direktivama.

Kako bi taj proces tekao normalno, dodaje, neophodan je dogovor vlasti i opozicije.

"Znači, obje strane moraju malo da popuste. Kompromisi se prave u Evropi tako što se pravi pozicija da su obje strane pobjednici. Znači, ne možete biti apsolutni pobjednik a da druga strana bude apsolutni gubitnik, a da smo svi na bloku za ulazak u EU", navodi Đurović.

Smatra da bi vladajuća koalicija trebalo prva da popusti.

"A onda treba da se napravi prostor, da se napravi dostojanstven prostor gde može opozicija da odreaguje i da se pokušamo vratiti na evropski blok da ga tako nazovem. Ukoliko ne bude razumjevanja onda se rizikuje onaj osjetljivi dio reforme koji je u zoni politike, a to je onaj mali dio izborne reforme koja se svakako mora završiti", zaključuje Đurović.

Komentari (0)