Potpisan na današnji dan: Kako je Dejtonski sporazum okončao rat u Bosni i Hercegovini

Sporazum, koji je 21. novembra 1995. godine parafiran u Dejtonu, po okončanju pregovora, potpisali su Alija Izetbegović, Franjo Tuđman i Slobodan Milošević, kao predstavnici BiH, Hrvatske i SR Jugoslavije.

Među potpisnicima bili su i predstavnici takozvane Kontakt grupe - predsednik Sjedinjenih Američkih Država Bil Klinton, predsednik Francuske Žak Širak, premijer Ujedinjenog Kraljevstva Džon Mejdžor, predsednik Vlade Rusije Viktor Černomirdin i nemački kancelar Helmut Kol.

U ime Evropske unije potpisnik je bio Felipe Gonzales.

Federacija BiH i Republika Srpska

Iako se uobičajeno naziva Dejtonski sporazum, po gradu Dejtonu u okrugu Montgomeri, u Ohaju u SAD, gde su u vazduhoplovnoj vojnoj bazi Rajt Peterson vođeni tronedeljni pregovori, zvanični naziv je Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini. 

Ovim sporazumom napokon je okončan troipogodišnji rat u Bosni i Hercegovini, započet aprila 1992. godine.

Foto: AP/John Gaps III

Pregovorima u Dejtonu prethodilo je usaglašavanje principa u Ženevi i Njujorku, tokom septembra 1995. godine.

Tokom mučnih pregovora u Dejtonu, koji su trajali počev od prvog dana novembra do 21. tog meseca, određeno je da će se Bosna i Hercegovina nadalje sastojati od dva entiteta - Federacije BiH, za koju je određeno da će pokrivati 51 procenat površine, i Republike Srpske, kojoj je ostalo 49 procenata ukupne površine BiH.

Postojanje Federacije BiH je inače usaglašeno tokom pregovora, 10. novembra.    

Pregovore u bazi Rajt Paterson usmeravali su Voren Kristofer, tadašnji državni sekretar, odnosno ministar spoljnih poslova SAD, i Ričard Holbruk, američki diplomata, uz pomoć generala Veslija Klarka.

Prisutni su bili i posebni predstavnik EU Karl Bilt i zastupnik Rusije Igor Ivanov.

Foto: AP/Joe Marquette

Međunarodnim autoritetima uspelo je da tokom pregovora usaglase stavove predsednika Hrvatske Franje Tuđmana, predsedavajućeg Predsedništva BiH Alije Izetbegovića, i predsednika Srbije Slobodana Miloševića, koji je predvodio zajedničku delegaciju SR Jugoslavije i Repubilke Srpske.

Uz njega, članovi zajedničke delegacije bili su i Momir Bulatović, u to vreme predsednik Crne Gore, tadašnji ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Milan Milutinović, predsednik Skupštine RS Momčilo Krajišnik, Nikola Koljević kao njegov zamenik, kao i  Aleksa Buha, tada u svojstvu ministra inostranih dela RS. 

Brčko distrikt

Prostor RS je kasnije umanjen obrazovanjem Brčko distrikta.

U Dejtonu su precizirana razgraničenja. Tako je usaglašavan status Brčkog, pri čemu je predviđeno da će odgovarajuća komisija tokom narednih godinu dana precizirati njegov status. 

Taj status zamalo je doveo do propasti pregovora, jer su predstavnici Sarajeva zatezali oko koridora gotovo do samog parafiranja. 

Grbavica, Ilidža, Ilijaš, Rajlovac Hadžići, Vogošća izašli su iz sastava Rebublike Srpske, čime je Federacija BiH zaokružila prostor Sarajeva. 

Određen je i koridor za Goražde, takođe u korist Federacije. 

Foto: AP/Rikard Larma

Republici Srpskoj vraćen je prostor Šipova, Mrkonjić grada i Istočnog Drvara. 

Bilo je, takođe, brojnih ispravki linija razgraničenja na nizu pozicija, kao na zapadu, kod Ključa, u Posavini, oko Goražda, u Hercegovini. 

Osim niza vojnih pitanja, tehnologije demiltarizacije, kao i stranog, vojno policijskog i civilnog prisustva, kao i brojnih opštih načela na temu ljudskih prava, Aneksom 4 određeni su ustavni principi funkcionisanja centralnih tela BiH.

Principi odnosa sa susedima

Aneks 1 je predviđao vojni domen sporazuma, a razrada je dalje predviđala sporazume suseda, odnosno Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije, sa NATO, vezane za implementaciju mirovnog sporazuma, odnosno regionalnu stabilnost. 

Razrađena su i brojna pitanja vezana za život građana, počev od izbornog procesa, međuetničkih odnosa, izbeglih, raseljenih i prognanih lica, sve do problematike spomeničkog nasleđa i funkcionisanja javnih preduzeća.

Postavljeni su principi statusa i funkcionisanja Mostara, kao i Sarajeva.   

Savet za sprovođenje mira

Pošto su pregovori u Dejtonu okončani 21. novembra, 8. i 9. decembra 1995. godine na zasedanju Konferencije za sprovođenje mira, u Londonu, odlučeno je da se oformi Savet za sprovođenje mira. 

Njegovu Upravu sačinjavali su predstavnici SAD, Britanije, Francuske, Nemačke, Italije, Rusije, Japana, Predsedništva EU i Evropske komisije, kao i Organizacije islamske konferencije koju zastupa Turska. 

Upravnim odborom predsedava Visoki predstavnik za BiH. 

Dve godine potom, decembra 1997. godine, na bonskom sastanku Saveta za sprovođenje mira precizirani su detalji vezani za delatnost Visokog predstavnika za BiH. 

Komentari (0)