"Da sam se sažaljevao, ne bih postigao ni procenat uspeha": Snaga i upornost paraatletičara Dušana koji inspirišu

Osamnaestogodišnji učenik Sportske gimnazije kraljicom sportova, uprkos urođenom deformitetu, počeo je da se bavi u prvom razredu osnovne škole.

"Bila je to ideja mojih roditelja. Mislili su da je to najbolji sport u kom mogu da se razvijem", priča Knežević za Newsmax Balkans. 

Prvih četiri, pet godina nije ozbiljno shvatao atletiku, a onda je odlučio - potrudiće se da bude među najboljima.

Foto: Privatna arhiva/Dušan Knežević

"Počeo sam više vremena da ulažem u edukaciju i treninge, koji su počeli da traju duže. Osvojio sam nekoliko medalja na državnim prvenstvima. Kako su prolazile godine, kako su se nizali uspeli, motivacija je bila sve veća", naglasio je Dušan u razgovoru za naš portal.

U kategoriju paraatletike ušao ove godine

Na seniorskom Svetskom prvenstvu u paraatletici, održanom nedavno u Nju Delhiju, u trci na 200 metara zauzeo je četvrto mesto, a medalja mu je izmakla za samo 17 stotinki i to kao debitantu i ubedljivo najmlađem tamičaru, sa još juniorskim statusom. 

Foto: Privatna arhiva/Dušan Knežević

"Posle prvih kvalifikacija, kad sam video koliko mogu, shvatio sam da ne treba da sumnjam u sebe i da imam potencijala da osvojim i nešto više. Gledao sam da se borim da uzmem medalju u svakoj trci. U kategoriju paraatletike ušao sam ove godine. To mi je prvo pravo takmičenje za koje sam bio 100 posto spreman. Nisam došao sa tolikim očekivanjima i samopouzdanjem da mogu da osvojim 4. mesto", ispriča je Dušan.

"Da sam sažaljevao sebe, ne bih postigao ni jedan posto uspeha"

Naš sagovornik rođen je sa deformitetom desnog stopala. Ipak, to ga nije sprečilo da postane jedan od najboljih mladih paraatletičara sveta.

"Rođen sam sa stopalom uvrnutim u stranu, imao sam operaciju i to smo delimično rešili, ali mi je desno stopalo kraće za broj i funkcija desne noge slabija je za 30 odsto, što dovodi do disbalansa", ukazao je paraatletičar.

Foto: Privatna arhiva/Dušan Knežević

Dodao je da je sve u tome kako gledaš na život.

"Urođen problem bila mi je samo dodatna motivacija jer na sebe nikada nisam gledao kao na paraatletičara i na osobu koja ima manje šanse da uspe. Da sam sažaljevao sebe, ne bih postigao ni jedan posto uspeha koji sada ima. Sve je u 'majndsetu', u glavi", istakao je Dušan.

"Samo nebo je granica"

Obaveze u školi i zahtevne treninge usklađuje najbolje što može jer balansira na relaciji Vršac-Beograd. Treninge ima šest puta nedeljno. Od toga - tri puta nedeljno u Beogradu.

Svoje prve atletske korake napravio je u Atletskom klubu "Atina" gde mu je trener bio Srđan Jovanović.

"Moj prvi trener Srđan Jovanović bio mi je velika podrška da nastavim da se bavim atletikom i da dođem do dela gde znam da mogu mnogo. Onda sam trenirao kod Emira Bekrića koji mi je pomogao da se razvijem i trenutni trener mi je Slobodan Stojić koji mi je pomogao da se razvijem psihički i sportski. Svi su mi delom pomogli mnogo i pokazali da je samo nebo granica", priča naš sagovornik.

Cilj - zlato u Los Anđelesu

Kratkoročni cilj mu je da se oporavi od povreda koje je zadobio u sezoni, a dugoročni da osvoji zlato na paraolimpijskim igrama u paraatletici u Los Anđelesu.

"Želim da ojačam dovoljno telo za sledeću sezonu. Ako se potvrdi Evropsko prvenstvo sledeće sezone, cilj mi je zlato. Dugoročni cilj mi je da uzmem zlato u Los Anđelesu. Verujem da je sve moguće", rekao je atletičar.

"Sport je nešto najzdravije što možete da unesete u život"

U razgovoru za Newsmax Balkans, Dušan navodi i da čovek uvek treba da bude realan prema sebi.

"Bio sam realan kad sam donosio odluku da neću biti pravi atletičar, ako ne dobijem kategoriju paraatletičara, u smislu da neću moći da dosegnem brzinu. Sport je nešto najzdravije što možete da unesete u život. Treba verovati u sebe i u to da je sve moguće, jer jedino tako možete da uradite i nemoguće", zaključio je Dušan u razgovoru za naš portal.

Komentari (0)