Nove Trampove kontrole izvoza i američka AI industrija

Ova trka oblikuje ne samo tehnologiju, već i globalnu politiku i biznis. Obe zemlje vide veštačku inteligenciju kao ključ svoje buduće vojne moći, ekonomske snage i međunarodnog uticaja. Najnapredniji čipovi su ključ za treniranje najjačih AI modela, i kontrola nad njima postala je čin nacionalne bezbednosti. Vašington godinama pokušava da blokira Kinu da kupi najnaprednije čipove, dok Peking ulaže milijarde u razvoj sopstvenih alternativa.

U 2025. ova borba je postala još oštrija, jer obe strane koriste zabrane, carine i trgovinske dogovore kao oružje u onome što mnogi zovu tehnološki hladni rat.

Administracija Džoa Bajdena uvela je stroge zabrane na izvoz najjačih američkih čipova ka Kini. Zabranjeni su Nvidia A100 i H100 procesori, kao i AMD-ovi slični modeli. Cilj je bio da se uspori razvoj kineskih AI sistema i da se spreči njihova vojna primena. Ta politika je bila rigidna i bez kompromisa.

Kada se Donald Tramp vratio u Belu kuću 2025, on je promenio kurs. Nije odbacio argument o nacionalnoj bezbednosti, ali ga je drastično modifikovao i dodao elemente biznis dogovora. Njegova administracija je dozvolila da se Nvidia H20 i AMD MI308 čipovi, koji su do tada bili zabranjeni, ponovo prodaju Kini, ali pod uslovom da kompanije plate porez od 15 odsto vrednosti tih prodaja američkoj vladi.

Foto: AP/Evan Vucci

Ova neobična odluka, objavljena u julu i potvrđena u avgustu, delimično je preokrenula Bajdenovu politiku. To znači da SAD i dalje imaju kontrolu nad izvozom, ali sada i ubiraju prihod od njega. Mnogi u Kongresu su ovo kritikovali kao opasan presedan, nazivajući ga "plati da učestvuješ" (eng. "pay to play") sistemom koji tiho potkopava bezbednost. Administracija se branila rečima da je bolje da Kina koristi malo starije američke čipove nego da pređe na alternative iz drugih zemalja, odnosno da ima podsticaj ulaže novac u razvoj sopstvenih proizvoda.

Povratak na kinesko tržište

Za Nvidia i AMD efekti ove promene kurda su bili momentalni. Nvidia je procenila da je izgubila 5,5 milijardi dolara prihoda kada je H20 zabranjen u aprilu, dok je AMD izgubio oko 800 miliona na MI308. Obe kompanije su razvijale slabije verzije čipova samo za Kinu, kao što su Nvidia A800 i AMD Radeon AI Pro 9700, da bi se uklopile u američka pravila. Ali potražnja za najjačim čipovima je i dalje ogromna. Povratak na kinesko tržište, čak i sa taksom od 15 odsto, vredi jer je to drugo najveće AI tržište na svetu.

Izvršni direktor Nvidije, Džensen Huang, dugo je upozoravao da zabrane više štete američkim firmama nego Kini. On je govorio da se kineska potražnja jednostavno seli na crno tržište, gde cveta šverc. U stvari, izveštaji pokazuju da je preko milijardu dolara vrednih Nvidia GPU-ova ilegalno ušlo u Kinu u samo tri meseca posle zabrane H20, a neki od proizvoda Nvidije prodavali su se i do pola miliona dolara, što je oko 50 odsto iznad normalne cene. Zahvaljujući novom kursu i regularivi deo te trgovine će se vratiti u legalne kanale.

Foto: Envato

Primena novih pravila je takođe neobična. Američke agencije tajno su postavljale uređaje za praćenje u pošiljke AI servera iz kompanija kao što su Dell i Supermicro, kako bi pratili gde oprema završava. Ovi uređaji, ponekad skriveni i u samim serverima, otkrili švercerske rute kroz Singapur, Maleziju i Ujedinjene Arapske Emirate. Kineski trgovci uhvaćeni u ovim akcijama međusobno su slali poruke da “provere da li ima tragača” pre nego što preprodaju Nvidia GPU-ove.

U isto vreme, u američkim Kongresu se vodi rasprava o Zakonu o bezbednosti čipova, koji bi obavezao proizvođače da ugrade funkciju lociranja u napredne procesore, tako da čipovi mogu prijaviti gde

se koriste. Kina je upozorila da bi takvi "backdoor" sistemi bili viđeni kao špijunaža, a Nvidia je negirala da ugrađuje tajne tragače u svoje proizvode.

Širi lanac snabdevanja

Što se šireg lanca snabdevanja tiče, promene stvaraju i probleme i prilike. Zabrana izviza najjačih čipova stvorila je crno tržište sa ekstremnim cenama i ohrabrila kineske firme da još više ulažu u sopstveni razvoj. Huawei je, preko svoje firme HiSilicon, razvio Ascend AI čipove, iako su još uvek generaciju iza američkih. Istovremeno, kineski tehnološki giganti poput Baidua i Alibabe bore se da obezbede dovoljne količine, pa su otvarali i fiktivne firme u inostranstvu.

S druge strane, saveznici SAD, poput Japana i Holandije, uskladili su se sa Vašingtonom i ograničili izvoz opreme za proizvodnju čipova u Kinu, dok je Singapur počeo da suzbija ilegalni reeksport. Rezultat je podeljen globalni lanac snabdevanja: neki kanali su otvoreni ali skupi, drugi su crni i preskupi, a treći se iznova grade kod kuće. Američke kompanije poput ASUS-a i Della već sele proizvodnju van Kine, u Meksiko, Maleziju i Tajvan, da bi se zaštitile od budućih ograničenja.

Brojevi pokazuju koliko je ulog veliki. Kina je odgovorna za više od 25 odsto globalne potražnje za AI čipovima, a čak i oslabljeni američki modeli poput Nvidia A800 prodavali su se u desetinama hiljada. Šverceri koji prodaju jedan server reck sa B200 GPU-ovima za 480.000 dolara mogu zaraditi preko 100.000 dolara čiste dobiti na samo jednoj transakciji. Za SAD, prikupljanje 15 odsto od legalnog izvoza može značiti stotine miliona dolara godišnje u državnoj kasi. Ali dugoročni rizici su jasni. Ako Kina uspe da napravi konkurentne domaće čipove, američke firme mogu zauvek izgubiti to tržište.

Evropa zabrinuta

Stalne promene politike, od zabrana do taksi pa do delimičnih ukidanja, stvaraju nesigurnost za saveznike i partnere koji zavise od stabilnih pravila trgovine. Evropski zvaničnici već izražavaju zabrinutost da američke mere postaju neusklađene i vođene politikom više nego principima.

Cela ova priča postavlja važno pitanje za budućnost: da li će zabrane zaista održati američku prednost u AI, ili će ubrzati konkurenciju koju pokušavaju da uspore?

Blokiranjem pristupa, Vašington je dao Pekingu još veći razlog da ulaže u samostalnost, a naplaćivanjem pristupa zamutio je granicu između bezbednosti i profita. Globalna AI trka se neće usporiti. Umesto toga, može se podeliti u dva ekosistema – jedan koji vode američke firme i saveznici, i drugi koji gradi Kina sa svojim partnerima.

Za poslovne i političke lidere, izazov je da se snađu u ovom podeljenom svetu, gde svaki čip nosi ne samo računarsku snagu već i težinu globalne podele.

Komentari (0)