(FOTO/VIDEO) Dve godine od napada Hamasa na Izrael: Desetine hiljada mrtvih, glad i nada za mirom

Grupa ožalošćenih se okupila na ceremoniji ispred zgrade za skladištenje oružja, gde se odigrao deo borbi između stanovnika zajednice i Hamasovih militanata, piše Times of Israel.

Sedam članova ove zajednice bili su centralna tačka ceremonije, čije slike su postavljene na zidu zgrade, uz zapaljene sveće u znak sećanja.

Rat je započeo u zoru 7. oktobra 2023. napadom ekstremista Hamasa, Narodnog fronta za oslobođenje Palestine, Islamskog džihada, iz pojasa Gaze unutar Izraela, koji je brutalnošću zaprepastio.

Foto: Tanjug/AP/Ariel Schalit

Napad se dogodio na godišnjicu Jom Kipur rata 1973. kada pada važan jevrejski verski praznik. Počev od 6.30 tog jutra, na Izrael je ispaljeno, po tvrdnjma Hamasa 5.000 projektila. Po izraelskim izvorima bilo ih je oko 3.000, prenosi Euronews.

Ciljani su najviše prostori oko pojasa Gaze, kao Aškelon severno od Gaze, ali i drugi kao Gadera zapadno od Jerusalima, Hercilija severno od Tel Aviva, sam Tel Aviv.

Šest dana nakon napada koji je predvodio Hamas, 13. oktobra, izraelska vojska je naredila prvu evakuaciju severa palestinske enklave u roku od 24 sata, u pripremi za kopnenu ofanzivu.

Prema podacima UN, više od milion stanovnika moralo je da napusti svoje domove i krene na jug.

Do 13. oktobra, u izraelskim napadima stradalo je više od 1.500 Palestinaca u Gazi, prema podacima lokalnih vlasti.

Prvo primirje

Nakon sedam nedelja rata, prvo sedmodnevno primirje stupilo je na snagu 24. novembra. Hamas je oslobodio 81 taoca i razmenio ih za 240 palestinskih zatvorenika koje je držao Izrael. Privremeni prekid vatre dogovorio je Katar uz podršku Egipta i Sjedinjenih Država.

Izrael je nastavio bombardovanje Gaze 1. decembra, optužujući Hamas da odbija da oslobodi više talaca i da se protivi produženju primirja. Hamas je okrivio Izrael za propast prekida primirja.

Međunarodni sud pravde

U presudi od 26. januara 2024. godine, Međunarodni sud pravde (MSP) naložio je Izraelu da spreči genocid među Palestincima u Gazi.

Južna Afrika je pokrenula slučaj pred najvišem sudu UN, optužujući Izrael za kršenje Konvencije o genocidu.

"Ova značajna odluka Svetskog suda upozorava Izrael i njegove saveznike da je potrebna hitna akcija kako bi se sprečio genocid i dalji zločini nad Palestincima u Gazi", rekao je Balkis Džara, pomoćnik direktora za međunarodno pravosuđe u organizaciji Human Rights Watch.

Izrael je odbacio slučaj Južne Afrike kao "potpuno neosnovan" i "moralno odbojan" i optužio zemlju da je sudu predstavila "pristrasne i lažne tvrdnje".

Eksplozije pejdžera i voki-tokija

U Libanu 17. i 18. septembra 2024. godine, stotine pejdžera i voki-tokija koje koristi militantna grupa Hezbolah, ideološki povezana sa Hamasom, eksplodirale su istovremeno.

U napadu, koji je potom izvršio Izrael na Hezbolah, poginulo je najmanje 37 ljudi, a skoro 3.000 je povređeno.

Foto: Tanjug/AP/Mohammad Zaatari

Eksplozije su se dogodile u supermarketima, na ulicama i javnim prostorima, usred eskalacije neprijateljstava između Izraela i Hezbolaha.

"Eliminacija" Hasana Nasralaha

Deset dana kasnije, Izrael je 27. septembra ubio Hasana Nasralaha, vođu Hezbolaha, u napadu na sedište organizacije u Bejrutu. U borbama između Izraela i Hezbolaha poginulo je skoro 4.000 ljudi, a više od 16.000 je ranjeno u Libanu.

Izraelski udari su izazvali veliku štetu na jugu Libana i u nekim okruzima glavnog grada Bejruta. Više od milion Libanaca je raseljeno.

Primirje dogovoreno

Nakon više od 15 meseci rata, sporazum o prekidu vatre koji su Katar, Egipat i Sjedinjene Države dogovorili 15. januara stupio je na snagu 19. januara 2025. godine. Tada je predato 33 taoca, uključujući osam tela, razmenjeno je za skoro 2.000 palestinskih zatvorenika.

Sporazum je jednostrano prekršio Izrael dva meseca kasnije, koji je nastavio bombardovanje Gaze 18. marta.

Izraelski vazdušni napadi na Iran

Od 12. do 24. juna 2025. godine izbio je dvanaestodnevni sukob između Izraela i Irana. Izrael je napao iranske nuklearne objekte, Korpus islamske revolucionarne garde, iransku protivvazdušnu odbranu i stambena područja.

Iran je uzvratio, ispaljujući mrežu raketa na Izrael. Nakon što su se SAD pridružile vazdušnoj kampanji koristeći svoje "bombe za razbijanje bunkera" na iranskim nuklearnim objektima, Iran je ciljao američku vazduhoplovnu bazu u Kataru, najveću na Bliskom istoku.

Foto: Tanjug/AP/Vahid Salemi

Doha, koja je saopštila da je unapred upozorena na napade Teherana, saopštila je da je presrela sve rakete i da nije bilo žrtava.

Američki predsednik Donald Tramp je 24. juna objavio prekid vatre.

Proglašenje stanja gladi

Vodeće svetske organizacije upozorile su 22. avgusta 2025. da je najveći grad u Pojasu Gaze zahvaćen glađu.

Foto: Tanjug/AP/Jehad Alshrafi

Organizacija IPC saopštila je da je glad izazvana borbama i blokadom humanitarne pomoći, a uvećana široko raseljavanjem i kolapsom proizvodnje hrane u Gazi. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu negirao je da u Gazi postoji glad.

Trampov mirovni plan

Dana 29. septembra, predsednik SAD Donald Tramp predstavio je mirovni sporazum od 20 tačaka, čiji je cilj okončanje dvogodišnjeg rata u Gazi.

On uključuje oslobađanje svih talaca, razoružanje Hamasa i kraj izraelske vojne ofanzive. Hamas je prihvatio sporazum o okončanju rata, ali se nije složio sa nekim od predloga.

Pregovori se trenutno vode u Egiptu.

Do danas je izraelska ofanziva u Gazi izazvala više od 66.000 smrtnih slučajeva i 170.000 povređenih za dve godine, prema podacima lokalnih zdravstvenih vlasti, koje ne prave razliku između civila i boraca u svom broju.

Hamas i dalje drži 48 talaca, od kojih Izrael veruje da je 20 još uvek živo. Među njima je i srpski državljanin Alon Ohel.

Komentari (0)