(VIDEO) Pljačka u Luvru: Šta se nalazi u galeriji Apolon, najraskošnijoj prostoriji muzeja

Ova galerija dom je onoga što je ostalo od kraljevskih dragulja, koji su nakon Francuske revolucije u velikoj meri izgubljeni ili prodati.

Ipak, nekoliko dragocenosti je sačuvano, među njima i komadi nakita koji su pripadali Napoleonu Bonaparti, njegovom nećaku Napoleonu III, kao i njihovim suprugama, caricama Mariji-Lujzi i Eugeniji.

"Više osoba, čiji se broj još utvrđuje, stiglo je u blizinu muzeja na skuterima. Uz pomoć teretnog lifta uspeli su da uđu u salu u kojoj se nalazio izloženi nakit. Potom su, koristeći specijalno dizajnirani alat, razbili prozore sale, uzeli dragocenosti i pobegli. Policija još procenjuje vrednost ukradenih predmeta", piše Figaro.

Prema podacima sa zvaničnog sajta Luvra, najvredniji eksponati Galerije Apolona su tri čuvena dijamanta: Regent, Sansi i Hortenzija.

Među nakitom iz 19. veka nalaze se i kompleti od smaragda i dijamanata koji su nekada pripadali carici Mariji Luizi, navodi se.

Dijamant "Regent" od 140 karata - jedan od najpoznatijih na svetu - izuzetan je po veličini, težini i čistoći, a opisuje se kao potpuno proziran, navodi se na sajtu muzeja. Pronađen je u Indiji 1698. godine i isečen je korišćenjem brilijantnom fasetom koja je pojačala njegov sjaj, piše.

U galeriji se nalazi i Neptunov brod (Neptune's ship) - sa postoljem od pozlaćenog srebra i emajliranog zlata, koji je stekao Luj XIV, remek-delo je pariskog zanata u obradi plemenitih metala, navodi se. Predstavlja brod rimskog božanstva mora Neptuna, ukrašen cvetnim vencima i fantastičnim bićima.

Foto: Envato

Krađe iz Luvra su izuzetno retke zahvaljujući rigoroznim merama obezbeđenja, ali nisu bez presedana. Najpoznatiji slučaj dogodio se 1911. godine, kada je ukradena Mona Liza Leonarda da Vinčija.

Tada su čak i pesnik Gijom Apoliner i slikar Pablo Pikaso bili privedeni na ispitivanje, ali se ispostavilo da je sliku odneo Italijan koji je želeo da je "vrati" u domovinu. Mona Liza je pronađena tri godine kasnije u Firenci i vraćena u Pariz, a zanimljivo je da u to vreme nije bila ni približno slavna kao danas.

Još jedan zabeležen slučaj krađe desio se 1983. godine, kada je nestao deo oklopa iz 16. veka koji je pronađen tek 2011. godine.

Poslednja poznata krađa dogodila se 1998, kada je sa zida jednostavno skinuta slika "Put za Sèvres" slikara Kamija Koroa. Taj događaj je doveo do ozbiljne revizije sistema bezbednosti muzeja, ali ukradena slika nikada nije pronađena.

Komentari (0)