Visoka tehnologija i karteli: Šta su narko-podmornice?

Američke pomorske snage su uništile već nekoliko plovila za koje Vašington tvrdi da su prenosile velike količine opijata za Kartel sunca (Cartel se los Soles), kriminalnu organizaciju za koju međunarodni stručnjaci navode da u svojim redovima ima i veliki broj nekadašnjih pripadnika oružanih snaga Venecuele.

Ovaj kartel je nastao krajem devedesetih godina, nakon što su propale velike kriminalne organizacije u drugim zemljama Južne Amerike, pre svega u Kolumbiji.

Kartel Medeljin, skoro deceniju najveća organizacija u Južnoj Americi za trgovinu narkoticima, je nakon ubistva svog vođe Pabla Eskobara 1993, počeo sa drugim sličnim organizacijama iz Perua, Bolivije i Ekvadora da narkotike prenosi preko slabo čuvanih granica u Venecuelu, a početkom dvehiljaditih i u Meksiko putem specijalno opremljenih brodova i podmornica.

Plovidbe vredne milijarde dolara

Krajem juna ove godine, meksička mornarica i specijalne snage za borbu protiv terorizma su zaplenile tzv. narko-podmornicu na obalama južne savezne države Guerero. Podmornica je prevozila čak 3,5 tona kokaina, čija je tržišna vrednost na ulicama SAD između 170 i 220 miliona dolara.

U februaru ove godine meksičke vlasti su takođe otkrile veliku laboratoriju u regionu Higureas de Abuya, koja je proizvodila sintetičke amfetamine, narkotik koji ima sve veću "popularnost" među zavisnicima u SAD. Tom prilikom je zaplenjeno četiri tone metamfetamina i hamikalija za njegovu proizvodnju, vrednosti više od 40 miliona dolara. I ovakve sintečke droge se sve više transportuju u SAD putem narko-podmornica.

Ovakva specijalno proizvedena plovila nisu podmornice u pravom smislu reči, budući da mogu da zarone tek deset do petnaest metara, a stručnjaci ih nazivaju "potopljenim trupovima sa elektronskim pramcem". Ova plovila su obično načinjena od plastike, staklo-plastike drveta i aluminijuma, iako su poslednjih godina primećene i "savremene" podmornice napravljene od kompozitnih materijala i ugljeničnih vlakana.

U najvećem broju slučajeva, ovakve podmornice vuče brod na površini pomoću kabla dužine od 200 do 500 metara, koji se otpušta u slučaju da se primete policija ili mornarica. Veliki deo njih ima elektronske sisteme za upravljanje plovidbom, ali nema svoje dovoljno snažne motore za samostalnu plovidbu i navigaciju. Većina ovih plovila je dugačko između 15 i 18 metara, a mogu da plove do brzine od oko 25 čvorova.

U praksi su one deo tzv. narko konvoja - ispred samog broda koji vuče podmornicu obično plovi manji brod, najčešće maskiran kao ribarski, koji ima sonar i radarske sisteme kojima skenira okolinu na prisustvo velikih brodova i helikoptera mornarice. U slučaju opasnosti, podmornica se otkači, pada na dno, a u nekim slučajevima se članovi kartela vraćaju po nju nekoliko nedelja kasnije.

Većina ovih podmornica je za "jednokratnu upotrebu", jer je njena vrednost između 1,5 i dva miliona dolara, a može da prevozi od tri do pet tona narkotika, čija je vrednost na crnom tržištu u desetinama, pa i stotinama miliona dolara.

Podmornice se grade uglavnom u priobalnim delovima Kolumbije i drugih zemalja Južne Amerike, obično u delovima gde je džungla gusta i gde je pristup lokaciji moguć samo sa mora ili iz vazduha.

Najveći broj ovakvih podmornica na obalama SAD presreće Obalska straža, ali su česte i misije sa sličnim snagama drugih država u regionu Kariba. Pripadnici Obalske straže su u junu 2019. godine u Istočnom Pacifiku presreli tokom plovidbe narko podmornicu sa 1,5 tona kokaina.

U novembru 2020 međunarodne snage su blizu obala Kolumbije presrele dotad najveću narko podmornicu, sa prostorijama za posadu, naprednim električnim motorima i baterijama, te digitalnim sistemom za kontrolu zarona i plovidbe.

Ove podmornice sve češće plove i preko okeana do obala Evrope. Španske vlasti su letos presrele jedno ovakvo plovilo sa 3,6 tona narkotika i uhapsile 14 osumnjičenih u saradnji sa evropskim partnerima i američkom agencijom DEA.

Komentari (0)