Stručnjaci u Sintezi upozoravaju: Ulazimo u opasnu fazu geopolitičkih previranja, mir u Ukrajini deluje sve udaljenije

Dok rat u Ukrajini ulazi u četvrtu godinu, a Sjedinjene Američke Države ponovo pokreću nuklearna testiranja, mogućnost postizanja mira deluje sve udaljenije.

Analitičari ocenjuju da se međunarodni poredak ubrzano menja: Evropa pokušava da zadrži jedinstvo, Rusija vodi "rat iscrpljivanja", a Amerika balansira između želje da nametne mir i potrebe da pokaže snagu. U takvom kontekstu, poruke koje stižu iz Vašingtona, Moskve i Pekinga više liče na taktičke poteze nego na iskrene pokušaje deeskalacije.

"Nuklearna retorika i testiranja vraćaju nas na klizav teren"

Viši savetnik ISAC Fonda dr Marko Savković komentarisao je poslednja dešavanja na međunarodnoj sceni i upozorio na rizike od daljeg zaoštravanja odnosa velikih sila.

Savković je ocenio da je odluka američkog predsednika Donalda Trampa da naloži Ministarstvu odbrane nastavak testiranja nuklearnog oružja, inače prvi takav nalog od 1992. godine, izuzetno zabrinjavajuća.

Foto: Milena ĐorđevićMarko Savković

"Od 2017. godine i poslednjih podzemnih testiranja Severne Koreje nismo imali testiranja nuklearnog oružja u svetu. To je osam godina bez testova. Sve vodeće nuklearne sile dugo su pazile da ne pomere tu lestvicu eskalacije. To je jako, jako klizav teren", rekao je Savković.

On je podsetio i na uzajamne poteze koji dodatno podižu tenzije: pored najave o američkim testovima, Rusija je nedavno testirala novu balističku raketu srednjeg dometa koja je, prema ocenama, bila ispaljena bez eksplozivnog punjenja, ali sama demonstracija novog sistema šalje snažnu poruku.

Savković je ukazao i na ulogu oružja isporučenog Ukrajini, navodeći da je sistem ATACMS - za razliku od većine isporuka koje su imale defanzivni karakter - izrazito ofanzivan i sposoban da deluje duboko na ruskoj teritoriji.

"To bi moralo da nas zabrine. Ipak, ne smatram da smo na korak do otvorenog rata. Ta opasnost je bila veća neposredno nakon izbijanja konflikta u Ukrajini, jer tada akteri mogu prenagliti poteze. Ipak, i dalje postoji ozbiljan rizik od eskalacije", poručio je Savković.

Foto: Milena Đorđević

Pored nuklearne dimenzije, Savković je govorio i o novim načinima pritiska i provokacija - hibridnim akcijama koje otežavaju procenu odgovora. Podsetio je na nedavne incidente sa dronovima i ometanja civilnog aviosaobraćaja u nordijskim zemljama i baltičkom regionu, kao i na situacije u kojima države regiona sumnjaju da stoji ruska intervencija iza takvih poteza.

"Ne znate gde će se reakcija zaustaviti - teško je odmeriti adekvatan odgovor, a ne smeš ni da ne uradiš ništa, jer to građani mogu da protumače kao slabost", rekao je Savković.

Na pitanje koliko je realna pretnja da bi Moskva mogla da napadne članice NATO, Savković je odgovorio da je, iako je to pre nekoliko godina delovalo nezamislivo, danas ta pretnja "očiglednija".

Foto: Milena Đorđević

Naglasio je da napad ne mora da bude klasično "kinetički" - rizik postoji i u vidu hibridnih akcija koje mogu da prouzrokuju ozbiljne posledice po civilnu infrastrukturu i bezbednost.

Savković je pozvao na pažljivo praćenje razvoja događaja i na oprez pri izboru odgovora.

"NATO se sada oseća obaveznim da reaguje, ali svaka reakcija nosi rizik eskalacije - pitanje je gde je granica između adekvatnog odgovora i dalje provokacije", napomenuo je gost "Sinteze".

Žužul: Svet daleko od završetka rata u Ukrajini 

U emisiju se putem video-linka uključio profesor Miomir Žužul, nekadašnji ministar spoljnih poslova Republike Hrvatske i bivši ambasador u Sjedinjenim Američkim Državama.

Govoreći o aktuelnom zastoju u pregovorima između SAD i Rusije i odlaganju planiranog sastanka u Budimpešti, profesor Žužul je ocenio da je svet danas dalje od završetka rata u Ukrajini nego pre nekoliko meseci.

"Svima bi trebalo da bude u interesu da se što pre dođe do mira i da se zaustave ogromna stradanja civila. Međutim, za rat je dovoljna jedna strana, a za mir je potrebno mnogo više njih", rekao je Žužul.

Foto: Tanjug/AP/Jae C. Hong

On je objasnio da je strategija koju je odabrao Tramp pokušaj direktnog dogovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, što smatra pragmatičnim pristupom.

"Ako se može doći do sporazuma, to je verovatno moguće jedino s Putinom. Ali, to je daleko složenije nego što izgleda", istakao je Žužul.

"Mir kad Moskva bude spremna"

Prema njegovim rečima, zastoj u pregovorima nastao je jer je ruska strana očekivala da će od Trampa dobiti mnogo više ustupaka.

"To je dovelo do razočaranja u američkoj administraciji. Mislim da ruska strana nije pažljivo pročitala predsednika Trampa i da njegovu spremnost na dijalog ne treba poistovećivati s popuštljivošću", naglasio je on.

Žužul smatra da je predsednik SAD iskreno spreman da uloži dodatnu energiju u postizanje mira, ali ne po uslovima koje diktira Moskva.

"Do mira će doći onda kada Moskva bude spremna, a to će se desiti kada shvati da vojno više ne može ništa postići - ili kada Kina proceni da je vreme za mir", zaključio je nekadašnji hrvatski šef diplomatije.

Avdović: Rat iscrpljivanja nova faza sukoba u Ukrajini

U emisiji "Sinteza" putem video-linka gostovao je ambasador Bosne i Hercegovine u Briselu i Luksemburgu, Erol Avdović, koji je govorio o američkoj politici prema Ukrajini i Rusiji i mogućnostima za mir u regionu.

Na pitanje da li Sjedinjene Države imaju kapacitet da zaustave rat u Ukrajini i da li će Donald Tramp promeniti pristup, Avdović je istakao da Amerika ne može u potpunosti da prepusti rešavanje sukoba Evropljanima.

"Svi koji žele mir u Ukrajini priželjkuju da Amerika ima kapaciteta. Ako Tramp do sada nije uvideo da ne može da bude ona vrsta 'dealmakera' ili 'peacemakera', kako je obećavao u kampanji, sada je vreme da to shvati", rekao je Avdović.

Prema njegovim rečima, deo američke administracije već je frustriran zbog ponašanja predsednika Vladimira Putina.

AP Photo/Julia Demaree Nikhinson

"Oni vide da se vodi rat iscrpljivanja, da Putin igra na vreme i pokušava da ojača svoje pozicije u budućim pregovorima. Njegova strategija je produžavanje sukoba, a ne povratak na međunarodnu scenu", ocenio je Avdović.

Dodao je da je evropska pozicija u ovom trenutku čvrsta - bez Evropljana i bez Ukrajine, ističe, ne može se ni započeti mirovni proces.

"Videli smo kako je funkcionisao poslednji pokušaj samita u Budimpešti koji je odgođen zbog logističkih razloga, ali u suštini je to odraz nemogućnosti da se ide dalje", naveo je on.

"Sve žustrija retorika"

Avdović je naglasio da u ovom trenutku "logika mira nije na delu", već dominira "logika rata".

"Ratna ekonomija je aktivna u Rusiji, a Evropa pokušava da je prati. Ako se ovaj rat iscrpljivanja nastavi, svi će pokušati da se konsoliduju", rekao je ambasador.

Govoreći o oštrim porukama koje se poslednjih dana razmenjuju između evropskih i ruskih zvaničnika, Avdović je ocenio da "retorika postaje sve žustrija".

"Belgijski ministar odbrane rekao je da će NATO sravniti Moskvu sa zemljom ako Rusija nastavi s pretnjama. Medvedev mu je odgovorio uvredama, pa je usledilo reteriranje - to pokazuje koliko su tenzije visoke", kazao je on.

Zaključujući, Avdović je ocenio da Tramp, iako mašta o brzom miru u Ukrajini, sve više pokazuje da je "taj brzi mir samo iluzija".

"Sjedinjene Države imaju i druge prioritete - od Azije do Latinske Amerike - i sve teže kontrolišu svoju strategiju prema Ukrajini", rekao je ambasador Bosne i Hercegovine u Briselu i Luksemburgu.

Emisiju Sinteza pogledajte u videu: 

Komentari (0)