Čega se odriče Rusija, a šta gubi Ukrajina ukoliko prihvate Trampov mirovni plan: "Kompromisa ima, ali ne podjednako"

Danas su sve oči uprte ka Nacrtu američkog plana za okončanje rata u Ukrajini.

Najvažnije je da američki predsednik Donald Tramp planom pokušava da zamrzne liniju fronta onako kako izgleda danas.

To znači da se Rusiji priznaje kontrola nad Krimom i delovima Donjecka i Luhanska, dok bi oblasti Zaporožja i Hersona ostale na sadašnjoj liniji razdvajanja - bez potpunog formalnog priznanja, ali i bez povratka pod punu kontrolu Kijeva.

Najveće ustupke daje Ukrajina

Ukrajina bi se, prema ovom Nacrtu, obavezala da ne ulazi u NATO, da smanji broj pripadnika svoje vojske i da ostane nenuklearna država.

Zauzvrat bi dobila sigurnosne garancije Zapada i ogroman paket za obnovu zemlje - finansiran delom iz zamrznutih ruskih sredstava.

Rusija bi, s druge strane, morala da prihvati formalni sporazum o nenapadanju i obavezu da povuče deo vojske iz zona koje bi postale demilitarizovane. Takođe bi se obavezala na učešće u međunarodnom nadzoru nuklearne elektrane Zaporožje i na razmenu zarobljenika.

Foto:Tanjug/AP Photo/Efrem Lukatsky

Dakle, kompromisa ima, ali ne podjednako.

Najveće ustupke daje Ukrajina, dok Rusija dobija formalizaciju teritorijalnih dobitaka, što je razlog zašto Kijev ovakav plan za sada smatra veoma problematičnim. Realno je očekivati samo okvir, a ne potpuni sporazum.

U Vašingtonu niko ne očekuje "mir u četvrtak"

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da smatra da je četvrtak, 27. novembar odgovarajući rok da Ukrajina prihvati mirovni predlog koji podržavaju SAD kako bi se okončao rat sa Rusijom.

Četiri dana nisu dovoljna da se reše teritorije, bezbednosne garancije, budući status Ukrajine i mehanizmi nadzora. Ali Tramp veruje da je moguće bar parafirati neku vrstu političke deklaracije.

Njegov optimizam dolazi iz dva razloga. Prvo, iz ogromnog finansijskog pritiska jer je Zapad jasno poručio da dalja pomoć Ukrajini zavisi od spremnosti na pregovore.  I drugo, iz činjenice da su i Moskva i Kijev iscrpljeni posle četiri godine rata i razaranja, pa se otvara prostor za minimum dogovora.

Ipak, u Vašingtonu niko ne očekuje "mir u četvrtak".

Najviše što se može desiti jeste da sve strane prihvate nacrt kao polaznu osnovu, a pravi, konkretni pregovori trajali bi mesecima.

Komentari (0)