UNHCR traži istragu o represiji protiv demonstranata u Iranu: "Najgore masovno ubistvo u savremenoj istoriji te zemlje"

"Pozivam iranske vlasti da preispitaju, da se povuku i da okončaju svoju brutalnu represiju", rekao je visoki komesar UN za ljudska prava Folker Turk na hitnom zasedanju Saveta UN za ljudska prava u Ženevi, izražavajući zabrinutost za pritvorenike.

Savet je usvojio predlog kojim se produžava prethodna istraga koja je pokrenuta 2022. godine, kako bi istražitelji UN mogli da dokumentuju dešavanja na poslednjim nemirima "za potencijalne buduće sudske postupke".

Iranska misija je osudila rezoluciju UNHCR, za koju je rekla da je "polarizovana", i odbacila je spoljno mešanje, navodeći u saopštenju da ima sopstvene nezavisne i robusne mehanizme odgovornosti za istragu "osnovnih uzroka nedavnih događaja".

PROČITAJTE JOŠ

SVET

U neredima u Iranu poginulo 3.117 ljudi, Teheran optužuje SAD i Izrael

Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost Irana saopštio je da je u nedavnom talasu nemira u toj zemlji poginulo ukupno 3.117 ljudi, optužujući Sjedinjene Američke Države i Izrael za organizovanje "sveobuhvatnog zločina".

20:08Pre 62 d22.01.2026.

Autor

Za usvajanje rezolucije glasalo je 25 država, među kojima i Francuska, Meksiko i Južna Koreja, sedam zemalja - među kojima su bile Kina i Indija glasalo je protiv, a 14 je bilo uzdržano.

"Ovo je najgore masovno ubistvo u savremenoj istoriji Irana", rekao je na zasedanju bivši tužilac UN iransko-kanadske nacionalnosti Pajam Ahavan.

"Kina, Pakistan, Kuba i Etiopija dovele u pitanje korisnost sednice"

Iranski ambasador pri UN u Ženevi, Ali Bahreini rekao je na sednici tela UN da je njegova hitna sednica nevažeća, navodeći da je u nemirima poginulo oko 3.000 ljudi.

Kina, Pakistan, Kuba i Etiopija takođe su dovele u pitanje korisnost sednice o ljudskim pravima, a ambasador Pekinga Đia Guide rekao je da su nemiri u Iranu "pitanje unutrašnjih poslova" te zemlje.

Foto: AP/Evan Vucci

Grupe za ljudska prava navode u svojim izveštajima da su među ubijenima tokom najvećeg obračuna vlasti sa učesnicima protesta, od kada su šiitski muslimanski sveštenici preuzeli vlast u revoluciji 1979. godine, bili i slučajni prolaznici.

Teheran je za nasilje na protestima okrivio "teroriste i izgrednike" koje podržavaju protivnici u egzilu i strani neprijatelji, odnosno Sjedinjene Američke Države i Izrael.

Američka grupa za ljudska prava HRANA saopštila je da je do sada potvrdila 4.519 smrtnih slučajeva povezanih sa nemirima i da je dodatnih 9.049 smrtnih slučajeva pod preispitivanjem.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)