Izbori u SAD: Amerikanci biraju novog predsednika između Kamale Haris i Donalda Trampa

Šta je dosad poznato:

- Ovo su 60. predsednički izbori po redu, a održavaju se zajedno sa izborima za sva mesta Predstavničkog doma i 33 mesta Senata.

- Novi predsednik će četiri godine služiti u Beloj kući, počev od 20. januara 2025. godine.

- Da bi pobedio, predsednički kandidat mora da osvoji većinu - 270 elektorskih glasova.

- U emisiji "Amerika bira" Newsmax Balkans vam donosi najnovije rezultate, analize i atmosferu direktno sa birališta širom SAD. Emisiju možete gledati OVDE.

22:02 - Lopandić: Balkan nije prioritet, ali za Srbiju važni dobri odnosi sa Vašingtonom

Potpredsednik Evropskog pokreta Duško Lopandić rekao je za Newsmax Balkans da se bez obzira na ishod izbora u SAD politika prema Balkanu neće bitno promeniti, ali je za Srbiju važno da ima dobre odnose sa Vašingtonom.

21:36 - Incident na Kapitolu: Uhapšen muškarac sa bakljom i signalnom puškom

Muškarac koji je imao baklju i signalnu pušku uhapšen je u kongresnom centru za posetioce, saopštila je policija Kapitol hila.

Prema rečima zvaničnika, muškarac je uhapšen nakon što su ga pripadnici policije zaustavili zbog redovne bezbednosne provere, prenosi CNN.

Policajci su primetili signalnu pušku, baklju i dva kanistera koja su mirisala na benzin i odmah su uhapsili čoveka koji je zahtevao da se Kongresu preda pisani dokument koji je nosio sa sobom.

21:01 - Ključne neopredeljene države

Očekuje se da će se najneizvesnije izborne trke za novog predsednika ili predsednicu SAD ove godine voditi u sedam saveznih država: Pensilvanija, Džordžija, Severna Karolina, Mičigen, Arizona, Viskonsin i Nevada.

Foto: Tanjug/AP/Damian Dovarganes

Te ključne države nisu uvek iste i njihov sastav i broj se menja u određenim izbornim ciklusima, prenosi VOA. One su poznate i pod nazivom neopredeljene države ili ljubičaste države (zbog kombinovanja boje demokrata - plave - i republikanaca - crvene).

20:45 - U Džordžiji glasanje nakratko prekinuto

Državni sekretar Džordžije Bred Rafensperger rekao je novinarima da neuverljive pretnje koje su nakratko poremetile glasanje na dva biračka mesta, potiču iz Rusije.

"Čuli smo neke pretnje ruskog porekla. U interesu javne bezbednosti to uvek proveravamo i veoma smo odgovorni kada čujemo za takve stvari. Izgleda da su spremni na nestašluk i ne žele da imamo glatke, poštene i tačne izbore. Sve što nas može navesti da se međusobno borimo - oni to računaju kao pobedu", rekao je on, ne navodeći kako su državni zvaničnici utvrdili da su pretnje bombom stigle iz Rusije, prenosi CNN.

Foto: Tanjug/AP/Charlie Riedel

Lažne pretnje dovele su do privremenog zatvaranja biračkih mesta u Union Sitiju, nedaleko od Atlante, prema navodima policije okruga Fulton.

U saopštenju Federalnog istražnog biroa nije se pominjao izvor pretnje. 

20:21 - FBI uhapsio dve osobe u Mičigenu 

Agenti FBI uhapsili su dve osobe u Mičigenu zbog izbornih pretnji, prenosi BBC, pozivajući se na pisanje američkih medija. Detroit News navodi da je jedan osumnjičeni povezan sa zaverom za ubistvo Donalda Trampa.

Muškarac po imenu Ajzak Sisel, koji je navodno objavljivao na društvenoj mreći Reddit pod korisničkim imenom "ShootUpTrumpRally", rekao je istražiteljima da veruje da bi "sve bilo bolje da je Tramp mrtav".

U drugom krivičnom predmetu, Kristofer Klej Pirs (46) iz Džeksona optužen je za pretnje neidentifikovanom komitetu za političku akciju (PAC) povezanom sa demokratama u poslednje dve godine. Pirsa je navodno ranije upozorio FBI da bi mogao biti optužen za zločin ako nastavi da objavljuje pretnje na internetu, ali je nastavio da uznemirava grupu orijentisanu na demokrate.

19:59 - Skeniraju se glasački listići 

U izbornom odboru okruga Gvinet u saveznoj državi Džordžiji, radnici već skeniraju nekoliko stotina hiljada glasačkih listića koji su stigli poštom ili sa ranog glasanja. Taj rezultat biće objavljen čim se zatvore glasačka mesta u utorak u 19 sati.

Foto: Tanjug/AP/Charlie Riedel

Ipak, konačni rezultati će biti poznati kasnije, verovatno oko ponoći, kada se prebroje i glasovi od izbornog dana.

19:03 - Nerešeno na prvom biralištu 

Na američkim predsedničkim izborima prvo biračko mesto tradicionalno se otvara u seocetu Diksvil Noč, na sevetu Nju Hempšira, i rezultat je bio nerešen - po tri glasa za Kamalu i Haris i za Donalda Trampa.

Biračko mesto se tu otvara minut posle ponoći i izborni proces je završen za desetak minuta, a nedugo potom saopšten je i rezultat, prenosi BBC.

Ovogodišnji ishod izbora u Diksvil Noču nagovestio je neizvesnu predsedničku trku u celoj državi. Pre četiri godine na izbore je izašlo petoro birača i svi su glasali za Džoa Bajdena, koji je na kraju pobedio. 
 

17:57 - Tramp glasao

Kandidat republikanaca na izborima u Americi Donald Tramp glasao je na biračkom mestu u Palm Biču na Floridi.

Tramp je na glasanje došao u pratnji supruge Melanije Tramp.

Foto: Tanjug/AP/Evan Vucci

Obraćajući se novinarima nakon glasanja, bivši predsednik SAD je istakao da je "veoma uveren" da će pobediti na izborima, preneo je CNN.

"Osećam se veoma samouvereno. Čujem da nam svuda ide veoma dobro", rekao je Tramp. On je dodao da je ovo bila "najbolja" od tri kampanje za predsednika SAD koje je vodio, navodeći da će biti potrebno vreme da se potvrdi njegova pobeda na izborima, zbog čekanja rezultata glasanja pristiglih poštom.

15:40 - Koga podržavaju poznate ličnosti?

Poznate ličnosti učestvovale su na različite načine u predsedničkoj trci za 2024. godinu. O svom izboru javno su se oglasili brojni glumci, pevači, sportisti i političari.

Kamala Haris je u završnici predizbornih aktivnosti, 4. novembra uveče, održala miting u Filadelfiji, na kojem su učestvovale pevačica Lejdi Gaga i voditeljka Opra Vinfri.

Foto: Tanjug/AP/Jacquelyn Martin

Među onima koji podržavaju Trampovu politiku nalaze se glumac Mel Gibson, pevačica Azelia Benks, bokser Majk Tajson i mnogi drugi.  

14:31 - Trampov štab: Izlaznost će odlučiti izbore

Najbliži saradnici kandidata Republikanske partije na izborima u SAD Donalda Trampa smatraju da će ishod izbora odlučiti izlaznost, prenosi CNN.

"To je ono na šta se ovo zapravo svodi i jedina stvar na koju smo trenutno fokusirani", rekao je neimenovani viši Trampov savetnik za CNN.

Foto: Tanjug/AP/Evan Vucci

On je dodao da se unutar Trampove kampanje smatra da je ovo "najjači ciklus koji je Tramp do sada izveo", posebno kad se pogledaju istraživanja javnog mnjenja iz 2016. i 2020'.

"Osećamo da smo u poziciji da će, ako izađu ljudi za koje mislimo da bi glasali za Trampa, on pobediti", rekao je savetnik. 

13:26 - Obaveštajne službe: Rusija i Iran pokušavaju da utiču

Države koje pokušavaju da utiču na političku situaciju u SAD, među kojima prednjače Rusija i Iran, sprovode dodatne operacije s namerom da potkopaju poverenje javnosti u integritet američkih izbora i podstaknu podele među Amerikancima, navodi se u zajedničkom saopštenju Nacionalne obaveštajne službe SAD, Agencije za Sajber bezbednost i FBI.

U saopštenju se navodi da Iran ''ostaje značajna pretnja stranog uticaja'', uz navode da Teheran navodno kompromituje kampanju bivšeg predsednika SAD i kandidata Republikanaca Donalda Trampa, kao i da potom presreće informacije koje razmenjuju članovi Trampovog osoblja i da ih potom pušta u javnost, prenosi Njujork Tajms.

Dodaje se da je, pored toga, Rusija i dalje ''najaktivnija pretnja'', i da Moskva ima nameru da ''utera strah biračima u vezi sa izbornim procesom i da stvori mišljenje da Amerikanci primenjuju nasilje jedni protiv drugih zbog političkih preferencija''.

Na početku izbornog ciklusa, obaveštajne agencije SAD su zaključile da je ''hiperlokalna'' priroda američkog sistema glasanja odvratila strane protivnike da pokušavaju da diraju izbornu infrastrukturu kako bi promenili rezultate, ali da su zbog toga različiti strani uticaji, uključujući Rusiju i Iran, zaključili da bi mogli potencijalno uticati na glasanje širenjem laži o kandidatima i podrivanje vere u izbore.

Kao primer toga navodi se da od ponedeljka na društvenim mrežama u SAD kruže video-snimci u kojima se lažno tvrdi da su sa televizija CBS njuz i CNN, s ciljem da podstaknu strah da se manipuliše izbornim rezultatima.

Kao još jedna navodna ruska prevara navodi se video-snimak izjave čoveka koji tvrdi da je bivši pomoćnik državnog sekretara Arizone Adrijana Fontesa, i koji tvrdi da je podneo ostavku zbog dokaza o prevari birača u toj državi. Taj snimak se pojavio kao deo intervjua sa direktorkom ruske organizacije Fondacija za borbu protiv nepravde Mire Terade, za koji se kasnije utvrdilo da je lažan, pošto je lice muškarca bilo zamagljeno, a glas je bio ''zvučni zapis generisan uz pomoć veštačke inteligencije''.

Obaveštajne agencije smatraju da Rusija favorizuje bivšeg predsednika Trampa u odnosu na potpredsednicu SAD i kandidatkinju Demokratske stranke Kamalu Haris.

13:06 - Tejlor Svift pozvala fanove da glasaju

Američka pevačica Tejlor Svift pozvala je svoje fanove da glasaju na predsedničkim izborima u SAD.

Pevačica je to sinoć napisala na Instagramu, proslavljajući završetak svoje turneje u SAD.

Svift je u septembru javno objavila svoju podršku Kamali Haris.

11:57 - U više od polovine država moguće izaći sa posla

U nešto više od polovine savezničkih država SAD radnici i zaposleni moći će da napuste radna mesta danas kako bi glasali na predsedničkim izborima u toj zemlji. To će biti moguće i u Distriktu Kolumbija, u kojoj takođe postoje zakoni koji poslodavcima nalažu da njihovi zaposleni mogu da izađu s posla u radno vreme i glasaju, a da ne dobiju finansijsku kaznu, a pored toga specifičan zakon Severne Dakote ohrabruje, ali i ne obavezuje poslodavce da tako postupe, prenosi CBS.

Države u kojima postoji zagarantovano odsustvo s posla radi glasanja, pri čemu se konkretne mere razlikuju od države do države, su: Alabama, Aljaska, Ajova, Arizona, Arkanzas, Vajoming, Viskonsin, Kalifornija, Kanzas, Kentaki, Kolorado, Merilend, Masačusets, Minesota, Misuri, Nebraska, Nevada, Njujork, Novi Meksiko, Ohajo, Oklahoma, Južna Dakota, Tenesi, Teksas, Juta, Zapadna Virdžinija, Ilinois i Džordžija.

Oko 80 odsto zaposlenih Amerikanaca radi tokom radnih dana, pa je u mnogim državama uvedena mogućnost prevremenog glasanja i glasanja putem pošte.

Foto: AP/Damian Dovarganes

Više od 2.000 kompanija potpisalo je nestranačku poslovnu inicijativu ''Vreme za glasanje'' (Time to vote), koju su 2018. pokrenule kompanije Levi Straus, Patagonija i PejPel, koja predviđa da u te kompanije naprave radne rasporede tako da svi zaposleni mogu da izađu na izbore.

09:46 - Početak glasanja u gradiću Diksvil Noč

Prvih šest glasačkih listića na predsedničkim izborima zvanično su prebrojani u gradiću Diksvil Noč u američkoj saveznoj državi Nju Hempšir, obeleživši početak izbornog dana u SAD.

Od šest registrovanih birača u tom gradu, tri glasa su bila za potpredsednicu SAD i demokratskog predsedničkog kandidata Kamalu Haris, a tri glasa za bivšeg američkog predsednika i republikanskog predsedničkog kandidata Donalda Trampa, preneo je ABC news.

08:35 - Tramp i Haris o Zapadnom Balkanu

Demokratski kandidat Kamala Haris izjavila je da će, ukoliko bude izabrana za predsednicu, podržati zemlje Zapadnog Balkana u borbi protiv korupcije i nastavku evroatlantskih integracija, dok je bivši američki predsednik i republikanac Donald Tramp obećao ekonomsku saradnju i jačanje bezbednosti.

Foto: AP/Jacquelyn Martin)

08:25 - Uloga predsednika SAD i izborni sistem

Predsednik SAD ima ovlašćenje da samostalno donosi neke zakone, ali uglavnom mora da sarađuje sa Kongresom kad je reč o njihovom usvajanju. Na svetskoj sceni, on ima značajnu slobodu da predstavlja zemlju u inostranstvu i da vodi spoljnu politiku.

Elektorski koledž

Izborni sistem u SAD je veoma specifičan, jer predsednika ne biraju građani direktno, već to čini elektorski koledž, što znači da pobednik predsedničkih izbora u SAD neće biti osoba koja dobije najviše glasova širom zemlje, jer svaka od 50 država ima određeni broj glasova elektorskog koledža, delimično zasnovanog na broju stanovnika. U pet slučajeva se dogodilo da su predsednici, sa manje ukupnog broja glasova, postali Džon Kvinsi Adams, Ruterford Hejs, Bendžamin Harison, Džordž Buš Mlađi i Donald Tramp.

Foto: Tanjug/AP/Charles Krupa

Elektorski koledž je sistem koji obuhvata sve savezne države i sastavljen je od predstavnika, elektora, koji glasove raspoređuju na osnovu rezultata glasanja u svojoj državi. U svim državama osim u dve, svi elektori idu pobedničkom kandidatu te države, bez obzira na to koliko tesnu pobedu je ostvario. 

Ukupan broj elektora je jednak ukupnom broju članova Kongresa SAD koji čine 435 članova donjeg doma, Predstavničkog doma, i 100 članova gornjeg doma - Senata, uz tri elektora iz Distrikta Kolumbija. Da bi pobedio, predsednički kandidat mora da osvoji većinu - 270 elektorskih glasova.

Foto: Tanjug/AP/Charles Krupa

Kritičari Elektorskog koledža ukazuju na ove slučajeve tvrdeći da sistem ne predstavlja nacionalnu volju birača, dok pristalice ovakvog sistema kažu da se na taj način štite male države, kao i geografski velike države koje imaju mali broj stanovnika.

Proces glasanja

SAD nemaju centralnu izbornu komisiju - svaka država organizuje sopstveni proces prebrojavanja glasačkih listića. Lokalni i državni zvaničnici objavljuju podatke o rezultatima izbora u realnom vremenu, a prvi rezultati se ne objavljuju dok se sva birališta zvanično ne zatvore.

Nakon što se glasovi prebroje, oni se overavaju na lokalnom i državnom nivou. Države potom predaju dokumentaciju u kojoj se identifikuju elektori koji predstavljaju kandidata koji je osvojio glasove u toj državi. Elektori su obično izabrane pristalice određene stranke ili ih imenuju politički zvaničnici. Oni se sastaju u svojim državama u decembru kako bi dali svoje glasove za predsednika i potpredsednika.

Foto: Tanjug/AP/Charles Krupa

Zatim se Kongres, čiji mandat počinje u januaru, sastaje u novom sastavu, obično 6. januara, kako bi prebrojao elektorske glasove i zvanično proglasio pobednika. Predsednik polaže zakletvu na ceremoniji inauguracije 20. januara.

Većina američkih državljana od 18 ili više godina starosti imaju pravo glasa na predsedničkim izborima. Sve države, osim Severne Dakote zahtevaju od ljudi da se registruju kako bi mogli da glasaju. Svaka država ima svoj proces registracije birača i rok do kada oni moraju da se registruju.

Otvaranje birališta

Birališta se otvaraju 5. novembra u periodu od 6 do 8 sati sati ujutru po lokalnom vremenu zavisno od vremenske zone u kojoj se nalaze pojedinačne savezne države, a zatvaraju se u periodu od 18 do 21 sat.

Foto: Tanjug/AP/Charles Krupa

Birališta će, na primer, biti otvorena od 6 sati u Arizoni, Konektikatu, Ilinoisu, Indijani, Kentakiju, Mejnu, Kentakiju, Nju Džersiju, Misuriju i Njujorku. U Njujorku i Severnoj Dakoti birališta će biti zatvorena u 21 sat po lokalnom vremenu. U Arizoni i na Havajima ne poštuje se letnje računanje vremena. Trinaest država ima više vremenskih zona: Ajdaho, Oregon, Kanzas, Nebraska, Severna Dakota, Južna Dakota, Teksas, Florida, Indijana, Mičigen, Kentaki, Tenesi i Aljaska.

Obično se pobednik proglašava u noći izbora, ali je 2020. godine bilo potrebno nekoliko dana da se prebroje svi glasovi. 

"Sving" države

Većina država u velikoj meri naginje ka Demokratskoj ili Republikanskoj stranci, tako da je fokus obično na desetak država u kojima bi bilo koji od kandidata mogao da pobedi i one su poznate kao neodlučne ili "sving" države.

"Sving" države su Arizona, Džordžija, Mičigen, Pensilvanija, Viskonsin, Severna Karolina i Nevada.

Rano glasanje

Više od 75 miliona Amerikanaca do nedelje je već glasalo na ranim predsedničkim izborima u SAD.

Foto: Tanjug/AP/Charles Krupa

To je više od 48 odsto od ukupnog broja birača koji su glasali na predsedničkim izborima u SAD 2020. godine kada je glasalo 154,6 miliona, objavio je američki portal Aksios, navodeći da ti podaci ukazuju da rano glasanje i glasanje putem pošte postaju sve popularniji metodi glasanja.

Izbori za Kongres

Bira se i svih 435 poslanika donjeg doma - Predstavničkog doma Kongresa, čiji je mandat dve godine, kao i 35 od stotinu članova gornjeg doma, Senata, za šestogodišnji mandat.

Foto: Tanjug/AP/Charles Krupa

Republikanci trenutno kontrolišu Predstavnički dom, koji inicira planove potrošnje. Demokrate kontrolišu Senat, koji glasa o ključnim imenovanjima u vladi. Ova dva doma donose zakone i mogu da kontrolišu planove Bele kuće ukoliko se stranka koja kontroliše bilo koji od dva doma ne slaže sa predsednikom.

Inauguracija

Period nakon izbora je poznat kao tranzicija, u slučaju da dođe do promene predsednika. Novoj administraciji to daje vremena da imenuje ministre u kabinetu i napravi planove za novi mandat.

Predsednik zvanično polaže zakletvu u januaru na ceremoniji poznatoj kao inauguracija, koja se održava na stepenicama zdanja Kapitola u Vašingtonu.

08:14 - Amerika bira: Haris ili Tramp

Dve glavne stranke, Republikanska i Demokratska, nominuju predsedničke kandidate, koji su prethodno izabrani na stranačkim predizborima.

Foto: AP/Alex Brandon

Bivši predsednik SAD Donald Tramp dobio je podršku svoje Republikanske stranke sa ogromnom prednošću u odnosu na stranačke rivale, a zvanični republikanski kandidat postao je na partijskoj konvenciji u Milvokiju.

Tramp je za svog potpredsednika izabrao senatora iz Ohaja, Džej Di Vensa.

Potpredsednica SAD Kamala Haris pridružila se trci za Belu kuću nakon što je aktuelni predsednik Džozef Bajden od nje odustao, a u redovima demokrata ona nije imala protivkandidate.

Tramp i Haris nude dve potpuno različite vizije SAD, počev od ekonomskih pitanja i i reproduktivnih prava do spoljne politike i pitanja o budućnosti američke demokratije i planete.

Pristup Haris spoljnoj politici sličan je Bajdenovom, sa naglaskom na održavanju globalnih saveza SAD, posebno u NATO-u, kao i podršci Ukrajini i Izraelu.

Foto: AP/Jacquelyn Martin)

Tramp nije isključio mogućnost povlačenja SAD iz NATO-a, a čak je nagovestio da bi se mogao povući iz drugih saveza. Takođe je više puta isticao da ne bi došlo do ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku da je on bio predsednik SAD.

Tramp je tvrdio da će okončati rat u Ukrajini prvog dana kada preuzme drugi mandat u Beloj kući, ali nije izneo detalje kako bi to mogao da postigne.

Haris je predložila set ekonomskih planova čiji je cilj smanjenje javne potrošnje inflacije, a uključuju i pomoć kupcima koji prvi put kupuju kuću. Ona se takođe obavezala da će smanjiti poreze za desetine miliona porodica sa srednjim i niskim primanjima. Haris takođe podržava Trampov predlog da se ukinu porezi na napojnice.

Foto: AP/Alex Brandon

Veći deo Trampovog plana za smanjenje inflacije zavisi od njegovog obećanja da će smanjiti troškove energenata proširenjem bušenja nafte i gasa, iako ekonomisti ocenjuju da bi njegovi planovi za povećanje carina i masovne deportacije migranata zapravo mogli da povećaju troškove.

Tramp je takođe bio veoma kritičan prema visokim kamatnim stopama, glavnom sredstvu Federalnih rezervi za borbu protiv inflacije.

Haris je tokom kampanje bila glasni zagovornik prava na abortus, optužujući Trampa za potpuno ukidanje tog prava u pojedinim saveznim državama.

Tramp je rekao da pristup abortusu treba da bude prepušten saveznim državama i obećao je da kao predsednik neće potpisati zabranu abortusa na nivou SAD.

Foto: AP/Evan Vucci

Haris je u septembru iznela plan za uvođenje strožih kazni za ilegalne migrante, Tramp i republikanci okrivljuju Bajdenovu administraciju za situaciju na granici zbog, kako navode, suviše blage imigracione politike. Tramp je obećao da će, ukoliko osvoji drugi mandat, sprovesti najveću operaciju deportacije migranata u istoriji SAD.

Komentari (0)