Bivši ambasador u Berlinu za Newsmax Balkans: Rat u Ukrajini bio je izgovor za širenje panične atmosfere širom Evrope

Rat u Ukrajini trajno je promenio percepciju rizika u Evropi. Kancelar Fridrih Merc vodi Nemačku ka znatno odlučnijoj ulozi u Evropi, predstavljajući Berlin kao politički i bezbednosni stub kontinenta i zaštitnika Ukrajine. Da li je reč o novoj eri nemačke spoljne politike i kakve posledice takav zaokret može da ima po ravnotežu snaga u Evropi? 

Nekadašnji ambasador Srbije u Berlinu i Beču Milovan Božinović rekao je u emisiji "Sinteza" autora Milovana Jovanovića, da je u pitanju ozbiljan zaokret u spoljnoj politici Nemačke i napuštanje tradicije kakve pamtimo.

"Sada živimo u vremenu kada postoji hipoteza da svi u Evropi moraju da se obezbede za sve moguće nedaće koje ih čekaju od Rusije, odnosno od predsednika Vladimira Putina. To je okvir kroz koji se danas procenjuju stvari", ukazao je Božinović na početku razgovora za Newsmax Balkans.

"Rat u Ukrajini nije neočekivano pao na evropsko tle" 

Osvrnuvši se na rat u Ukrajini, koji traje više od četiri godine, diplomata ističe da taj sukob ne možemo da razumemo ukoliko ne analiziramo njegovu predistoriju.

"Rat u Ukrajini nije neočekivano pao na evropsko tle. Taj rat je bio potreban onim zapadnim silama koje su dominirale odmah posle Hladnog rata, koje su smatrale da su jedina preostala svetska sila i da mogu da uređuju stvari kako one misle da treba, kao i da je to jedino mirotvorno", smatra naš sagovornik.

Božinović kaže da je rat u Ukrajini povod da se razmotri da li je Evropa dovoljno homogena da bude "neko i nešto" u ovom svetu.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Ipak, rat u Ukrajini je i izgovor za širenje panične atmosfere koja je zavlada Evropom i učinila da ne postoji nijedan relevantan mirovni projekat koji bi uspostavio tako elementarnu stvar kao što je dijalog sa Rusijom. U Evropi sada imamo nešto poput ratnohuškačke histerije koja ne može da urodi nikakvim rezultatom", napomenuo je diplomata. 

Govoreći o poziciji Nemačke, koja postaje stub bezbednosne politike u Evropi i ulaže u odbranu, Božinović navodi da ta zemlja planira da uloži do 2031. godine 374 milijarde evra u naoružanje.

"To će Nemačku nakrcati oružjem do te mere, da će to postati evropski problem. Ne možete da se naoružavate do mile volje, a da ne vodite računa o tome šta misle susedi. To je proces koji se vodi u dijalogu sa svojom okolinom, a to se u ovom trenutku napola radi", podvukao je sagovornik "Sinteze".

Printscreen: Newsmax Balkans

Božinović ističe i da 65 posto Nemaca smatra da ovakva politika vodi zaoštravanju odnosa.

"Javnost u Nemačkoj je podeljena. Mnogima je bilo čudno da je Merc kod inauguralnog govora otvoreno rekao 'ako je Nemačka najjača ekonomska sila, treba da bude i najjača vojna sila i okosnica bezbednosti Evropske unije. Ta teza je izazvala nelagodu i probudila sećanja na dva svetska rata", napomenuo je diplomata.

Kalezić: Rat u Ukrajini krvavo plaćena lekcija EU

Politički analitičar i saradnik na Univerzitetu Crne Gore Danilo Kalezić rekao je u emisiji Sinteza da je rat u Ukrajini, kako god da se završi i kad god da mir bude postignut, važna, krvavo plaćena lekcija Evropskoj uniji da ne sme da opstaje ta iluzija o tome da će Vašington u svakom trenutku priskočiti u pomoć.

"Dokle god traje taj rat, Rusija će nastaviti da bude egzistencijalna pretnja evropskoj stabilnosti, pre svega onome što se zove istočno krilo NATO, dakle, govorimo o baltičkim zemljama, Poljska takođe. Te države s tim pritiskom ne mogu da se nose same. One to prenose na ostatak EU i potrebno je da se uspostavi politika koja je nezavisna u odnosu na Vašington", ukazao je Kalezić za Newsmax Balkans.

Printscreen: Newsmax BalkansDanilo Kalezić

Kako je dodao, to je neophodno da bi EU opstala u sadašnjem formatu.

"Tu politiku definiše Nemačka. Ona mora da razume svoj geopolitički značaj i da preuzme odgovornost. Tema koji deli nemačko društvo je upravo izdvajanje na naoružavanje. Ono što je u nemačkoj unutrašnjoj politici glavni izazov jeste kako usporiti rast Alternative za Nemačku (AfD). A raste i ekstremna levica, te je pred Mercom težak zadatak da komunicira nemačkoj javnosti potrebu za naoružanjem, a da istovremeno zadrži podršku u svojoj stranci. Merc mora da nađe novu formulu", istakao je politički analitičar iz Crne Gore. 

Podeljeno društvo u Poljskoj

Istoričar Vladimir Todić, koji se putem video linka uključio u emisiju, komentarisao je kako Poljska reaguje na najave Fridrika Merca u vezi sa naoružavanjem Nemačke i povećanja vojnih kapaciteta.

"Poljsko društvo i politika su podeljeni u odnosu prema Evropskoj uniji, ali isto tako i prema ulozi Nemačke u okviru Evropske unije, ali i ulozi Nemačke u okviru NATO. Podele su vrlo izražene i kada je reč o Mercovom planu da se uvoze znatna sredstva u visini od 1,1 odsto bruto društvenog proizvoda. S jedne strane, u Poljskoj imamo vladu koja je sklona da prihvati tzv. bezbednosni kredit kojim bi se finansirala obnova poljskih oružanih snaga, a sa druge strane desnica je protiv, govorila o nepovoljnim aspektima tog kredita, o tome da bi zaduživanje bilo preko evra, a ne preko zlota", istakao je istoričar. 

Printscreen: Newsmax BalkansVladimir Todić

Kako je naveo, poslednjih desetak dana u Varšavi traju ozbiljne političke borbe. 

"Takođe, desnica govori o tome da je vrlo indikativno da Nemačka ne uzima sama učešće u svemu tome, nego da, kako se to kaže, uvlači druge evropske zemlje u određene kreditne aranžmane i takođe, s druge strane, desnica koja je vrlo blisko povezana sa američkom administracijom, ukazuje na velike prednosti vojnih aranžmana i nastavka tih aranžmana sa administracijom Donalda Trampa", rekao je Todić.

Emisiju Sinteza pogledajte u videu:

Komentari (0)