(VIDEO) Profesorka ekonomije iz Esena za Newsmax Balkans: Nemačka nema finansija za prelazak na zelenu energiju

Na zvaničnom sajtu Saveznog ministarstva za ekonomiju i klimatske akcije Nemačke objavljen je program finansiranja o zaštiti klime u kojoj piše da će Savezna Vlada podržati industrijske kompanije u izgradnji i vođenju velikih klimatski prihvatljivih proizvodnih objekata, koji inače ne bi bili profitabilni.

U praksi bi to funkcionisalo tako da ugovori o zaštiti klime štite kompanije od cenovnih rizika, (vodonik ili CO2 ) nadoknađuju dodatne troškove i na taj način stvaraju sigurne uslove ulaganja. Čim investicija bude isplativa za podržano preduzeće, ono zauzvrat uplaćuje novac državi.

Ugovori o zaštiti klime na taj način ubrzavaju predstojeću transformaciju industrije i ne samo da promovišu nemačku ekonomiju, već i daju odlučujući doprinos klimatskoj neutralnosti, navodi se na zvaničnom sajtu ministarstva.

Vođeni logičkim razmišljanjem, naučnici se pitaju da li su bogate zemlje sposobne da izdvoje dovoljno sredstava za potpuno preokret nekadašnje industrijske revolucije i da investiraju u sve aspekte zelene tranzicije.

Nemačka već izvesno vreme najavljuje rokove za državni plan ove akcije, ali naučni krugovi sumnjaju u mogućnost ovakve investicije.

Foto: Tim Global Energy Solutions

Prof. dr Estel Herlin ocenila je da Nemačka nema finansijska sredstva za zelenu tranziciju.

"Sa sadašnjim pristupom to ne može da se finansira. A kakav je trenutni pristup? Da bude vrlo kratko, sve je električno, što znači da ciljamo na sisteme koji se zasnivaju na 100 odsto električnoj energiji, energiji koja dolazi iz obnovljivih izvora. Jedini molekul koji je dozvoljen u ovom pristupu je zeleni vodonik, koji se proizvodi na bazi energije vetra i sunca. Dakle, ovaj pristup je veoma, veoma opsežan, a zatim, pored toga, što me veoma rastužuje, to će dovesti do situacije u kojoj ciljevi smanjenja CO2 koje imamo u Nemačkoj, budući da su planovi za klimatsku neutralnost do 2045. godine, vrlo, vrlo verovatno neće biti ispunjeni", objasnila je profesorka za Newsmax Balkans.

Foto: Privatna arhiva

Naša sagovornica smatra da je izuzetno važno uračunati trošak upravljanja nestabilnošću obnovljivih energija, kao i da je potrebna neka vrsta rezervnih kapaciteta, kao što su gasne elektrane.

"I samo jedan pogled na Pariski sporazum, gde imate sve napisano, imamo različite nacionalno određene doprinose zemalja sveta, a samo navođenje Indije kao veoma važnog i zanimljivog primera, ima za cilj da 2060. postane klimatski neutralna, tako da oni znaju da će im trebati više vremena", dodala je Herlin.

Problem tranzicije siromašnih zemalja

Povodom najveće svetske konferencije koja se održava u Bakuu, u Azerbejdžanu - COP 29 (KOP 29 ), ona je ukazala na potrebu bolje upotrebe novca, inače ni bogate države neće uspeti da ostvare zelenu tranziciju.

Glavna tema međunarodne konferencije COP 29 upravo jeste problem tranzicije siromašnih zemalja na zelenu energiju, ali ako se saveti naučnih krugova izbegavaju u finansijkom aspektu budućnosti, kako navodi naša sagovornica, postoji velika verovatnoća da ni bogate zemlje neće moći da ostvare planirane zelene agende.

Komentari (0)