Rat u Iranu više nije "negde tamo": Svet zbog sukoba na Bliskom istoku u najtežoj energetskoj krizi u istoriji

Američki lider Donald Tramp pokazao je želju da zaustavi kraj rata, a pre Iranaca, na ove signale reagovalo je tržište.

Čim je Tramp najavio da pet dana neće gađati elektrane i energetsku infrastrukturu u Iranu, nafta je sa više od sto dolara za barel pojeftinila na 96.

Šef Bele kuće tvrdi i da se s Teheranom dogovorio o brojnim tačkama sporazuma, uključujući iransko odricanje od nuklearnog oružja i zajedničku kontrolu nad Ormusom.

Šiitska republika to poriče i navodi da Trampova izjava služi samo tome da umiri tržišta. Ako je tako, Tramp je makar i samo privremeno postigao cilj.

Trampov ultimatum

Američki predsednik je tokom vikenda Irancima postavio ultimatum da u roku od dva dana otvore Ormus ili će im uništiti elektrane. I bez takve eskalacije, ekonomije širom sveta pretrpele su štetu od koje se godinama neće popraviti.

Najjača karta u rukama ajatolaha i Revolucionarne garde je kontrola Ormusa. To je moreuz kroz koji prolazi petina nafte i gasa na svetu. Kad je Teheran zatvorio ovaj plovni put, onemogućio je da do potrošača stignu energenti iz arapskih zemalja u Zalivu.

Posle prvog poskupljenja nafte i gasa, stigao je novi udar. Izrael je prošle nedelje gađao Južni Pars, najveće gasno nalazište na svetu, koje dele Iran i Katar.

Islamska Republika je u znak odmazde gađala Ras Lafan, glavno katarsko postrojenje za preradu gasa, kojem će trebati pet godina da se vrati na staro. Nesagledive će biti posledice ako SAD uništi Južni Pars, a Iran Ras Lafan.

Šteta po saveznike SAD

Američki saveznici trpe jer ne mogu da izvoze resurse, a i u dometu su iranskih raketa koje će, ako rat eskalira, pogađati i postrojenja za uklanjanje soli iz morske vode.

Vlasti u Teheranu zapretile su da će ovo biti njihove sledeće mete ako Amerika i Izrael budu gađali energetski sektor u Iranu. Islamska Republika već je pogodila jedno takvo postrojenje u Bahreinu.

Printscreen: Newsmax Balkans

Persijski zaliv dolazi do pijaće vode zahvaljujućim ovakvim mestima.

Kuvajt dobija 90, a Saudijska Arabija 70 odsto pijaće vode uz pomoć ove tehnologije.

Ovim zemljama je sad teško i da uvoze hranu, a Saudijska Arabija dobija 80 odsto hrane iz uvoza, Emirati 90, a Katar čak 98 procenata.

U Africi vlada glad, Iran ostao bez polovine nafte iz uvoza

Kroz Ormus prolazi i polovina pojedinih vrsta đubriva. Od početka rata, svetsko tržište ostalo je bez trećine đubriva, što dovodi do poskupljenja hrane. Međunarodne organizacije upozoravaju na glad u pojedinim delovima Afrike.

Indija je ostala bez polovine nafte i gasa iz uvoza. U nevolji je i Japan, koji 90 odsto nafte dobija preko Ormusa. Turskoj, koja deli granicu s Iranom, predviđa se rast inflacije, koja je već sad veća od 30 odsto. Egipat se priprema na gubitke zbog pada broja turista.

Printscreen: Newsmax Balkans

Evropa je posebno pogođena jer se već odrekla ruskih energenata, a svojih nema u dovoljnoj meri. Nemačka i Italija su veliki proizvođači i izvoznici i trpeće zbog skupljih energenata jer će poskupeti i njihovi proizvodi na svetskom tržištu.

Velika Britanija se više od bilo koje druge zemlje Starog kontinenta oslanja na gas za dobijanje struje. Predviđa se da će ova zemlja imati najveće kamatne stope u Evropi, a to će biti neposredna posledica rata na Bliskom istoku.

U SAD je gorivo poskupelo skoro za trećinu, što je najveći skok cena goriva od uragana "Katrina" 2005. Ekonomisti predviđaju da će svuda u svetu inflacija porasti makar dva odsto, a da će u SAD ona iznositi četiri odsto.

Rat u Iranu više se ne doživljava kao nešto što se odvija hiljadama kilometara daleko od kuće.

Komentari (0)