Profesor Veselinov u Sintezi: Cilj SAD i Izraela stvaranje nove republike, nadali su se ustanku naroda u Iranu

Gostujući u emisiji Sinteza, profesor Veselinov je poručio da su se Amerikanci i Izraelci nadali mogućem ustanku naroda u Iranu.

"To se još nije dogodilo. Amerikanci još gaje izvesnu nadu da bi možda moglo da dođe do nekog preokreta zahvaljujući puču. Za sada Amerikanci i Izraelci ne napadaju regularnu vojsku Irana. Vojska nije ušla u bitku sa Amerikancima i Izraelom, jer ih ne diraju. Oni napadaju Islamsku revolucionarnu gardu, koja je vojna i jača od regularne vojske", primetio je sagovornik Newsmax Balkans. 

Prema rečima Veselinova, primirje na Bliskom istoku je daleko.

"Režim u Iranu nije obezglavljen, veoma je žilav i brani se i dalje. Ipak, do pobune naroda, do ustanka, do toga još nije došlo. Moguće da će pokušavati još malo da čekaju, eskalirajući sa sukobima", konstatovao je naš sagovornik. 

Kurdi bi mogli da dobiju u Iranu određenu autonomiju

Upitan da li bi eventualni pad režima u Iranu otvorio prostor za kurdsku autonomiju, Veselinov je odgovorio da ona u izvesnom smislu kao kulturna autonomija postoji, ali ne i kao čista teritorijalna autonomija sa zakonodavnom vlašću i zasebnim budžetom.

"Ukoliko bi pala ova vlast i ako bi se Iran iznutra dodatno federalizovao, onda nije nemoguće zamisliti da bi i Kurdi mogli da dobiju određenu autonomiju u Iranu. Oni su najveći narod na svetu koji nema državu", ukazao je profesor. 

Komentarišući nadalje rat na Bliskom istoku i njegove posledice, gost Sinteze se osvrnuo na primetne razlike u administraciji američkog lidera Donalda Trampa.

"Primetne su razlike unutar Vašingtona. Baza najviđenijih ljudi MAGA (Make America Great Again) pokreta su Stiv Banon i Taker Karlson i oni se protive ratu u Iranu. Sa druge strane, struja koju oličavaju Marko Rubio i Pit Hedgset čvrsto stoje uz Trampa i podržavaju ga", predočio je profesor. 

Printscreen: Newsmax BalkansVeselinov u emisiji Sinteza

Veselinov nije siguran da li se režim u Teheranu može promeniti bez kopnene intervencije.

"Ako dođe do američke kopnene intervencije, Izrael i SAD vodiće gerilsku borbu sa Islamskom revolucionarnom gardom. Primećujem da je Iran izabrao strategiju trpljenja, a sa druge strane je naneo ozbiljne udare arapskim državama, kao što su Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein, čak i Katar. Svi su bili meta i napada", rekao je Veselinov. 

Govoreći o energetskoj krizi i koliko bi ona mogla da pogodi Evropu, sagovornik Newsmax Balkans je predočio da pojedini analitičari govore da je ova kriza uporediva sa energetskom krizom sedamdesetih godina prošlog veka. 

"Ipak, naglasio bih da energetska kriza tih sedamdesetih godina nije bila kriza nestašice nafte. To je bila kriza nastala monopolom arapskih zemalja i Irana, jednog monopola koji je politički nametnut. To je sve doprinelo inflaciji, a kasnije smo se prilagodili svemu tome. Ovo je bio drugi tip krize, u pitanju je nestašica. Nestašica nafte je oko 25 odsto i to bi dovelo do određene redukcije životnog standarda, ali i proizvodnih potencijala pogođenih država", ocenio je naš sagovornik. 

Jakovina: Ne vidi se promena karaktera Irana

Hrvatski istoričar Tvrtko Jakovina ocenio je tokom uključenja u emisiju Sinteza da će rat na Bliskom istoku potrajati ne samo koliko bude bila volja Vašingtona, nego očito i Teherana.

"Što se tiče režima u Teheranu, biće vrlo sličan ili nalik onom koji je uspostavljen 1979. godine, verovatno uz jaču vojnu komponentu. To bi se dogodilo u svakom najdemokratskijem sistemu", naveo je istoričar. 

Printscreen: Newsmax BalkansTvrtko Jakovina

Prema tome, za sada se ne vidi ono što je mogao da bude glavni cilj američke vojske, ali Jakovina tvrdi da oni žele da promene karakter Irana.

Na pitanje preti li SAD novi Vijetnam, istoričar odgovara da je rat u Vijetnamu upravo započet na način kako je počeo u Iranu. 

Ipak, upozorava da se sa 50.000 marinaca ili sa deset hiljada specijalnih snaga Iran ne može osvojiti.

"Možda SAD mogu da uzmu neke delove Irana i pokušaju da ih drže neko vreme. Pitanje je da li je to stvarni cilj i šta će se dogoditi za šest meseci ili dve godine posle toga", zaključio je Jakovina. 

Emisiju Sinteza pogledajte u videu:

Komentari (0)