Misija Artemis II - istorijski iskorak u istraživanju svemira: "SAD ovim poduhvatom potvrđuju svoju dominaciju"

Sa tim je saglasan i fizičar i novinar Slobodan Bubnjević koji je, gostujući u emisiji Sinteza, ocenio da bi bilo jako naivno potcenjivati naučnu moć SAD, budući da su njihovi dometi u nauci i tehnologiji nakon Drugog svetskog rata sve veći i veći. 

"Taj nivo ekspertize, novca, znanja i bezbednosti prevazilazi ostale misije. Nezahvalno je Rusiju, Kinu, Indiju ili evropske zemlje porediti sa SAD. Amerikanci su otišli mnogo dalje. Nikom nije uspelo za rukom da pošalju ljude na Mesec", predočio je sagovornik Newsmax Balkans.

Astronauti NASA misije Artemis II napravili su krug oko Meseca, oborivši do sada rekord najudaljenijeg leta čoveka od Zemlje. Svi novi prikupljeni podaci poslužiće naučnicima da upoznaju to nebesko telo kako bi se omogućili uslovi da ljudska posada sleti na površinu Meseca 2028. godine.

Osvrnuvši se na nove informacije koje nam stižu iz NASA, Bubnjević smatra da američka svemirska agencija ulazi u novu fazu istraživanja.

Printscreen: Newsmax BalkansSlobodan Bubnjević

"Slanje ljudi na Mesec je samo priprema. NASA se nada da neće uskoro biti prilike da se obori rekord koji je postavio Artemis II", ukazao je naš sagovornik. 

Prva žena astronaut posle pola veka

Posebnu pažnju svetske javnosti privukla je i astronautkinja Kristina Koh, koja će biti prva žena posle više od pola veka koja učestvuje u ovakvoj misiji.

"To je žena sa najdužim boravkom u svemiru. Njena biografija je fascinantna. Reč je o vrhunskom stručnjaku koji je učestvovao u brojnim misijama i postavio rekorde koje niko nije nadmašio", ocenio je Bubnjević. 

Foto: NASA via APKristina Koh

Govoreći o tehničkim izazovima, novinar konstatuje da su ovakve misije znatno složenije od ranijih.

"Najveći izazov je izlazak iz gravitacionog polja Zemlje. Ako govorimo o budućim misijama ka Marsu, biće potrebni veći brodovi, više kiseonika, opreme i snažnije rakete. Raketa koja je iznela Artemis II je najmoćnija koju je NASA ikada napravila", podsetio je fizičar. 

"Ulaganja u istraživanja mnogo manja nego tokom Hladnog rata"

Prema rečima Bubnjevića, realizacija ove misije je više puta odlagana upravo zbog bezbednosnih zahteva.

"Teško je preći tu granicu. Mnogo faktora mora da se poklopi. Tu je i finansijski aspekt svemirskih istraživanja. Ulaganja su danas daleko manja nego tokom Hladnog rata. Nekada je čak četvrtina budžeta bila usmerena na svemirska istraživanja. U današnje vreme je to nezamislivo", ocenio je Bubnjević. 

Govoreći o rivalstvu sa Rusijom, naš sagovornik je kategoričan da su SAD lider u svemirskim naučnim istraživanjima. 

"Amerikanci jesu lideri, iako postoje segmenti u kojima su ruska rešenja bolja. Saradnja među njima postoji, iako ovakvi projekti zahtevaju ogromna sredstva", rekao je sagovornik Newsmax Balkans.

Printscreen: Newsmax BalkansSlobodan Bubnjević tokom gostovanja u emisiji Sinteza

Bubnjević navodi da se Amerikanci trude da budu dominantni u svakoj vrsti tehnologije, bilo da je to genetička tehnologija ili veštačka inteligencija.

"Trude se da budu na vrhu. Potpuno su svesni činjenice da je onaj ko upravlja tim tehnologijama supersila i da će takva država upravlja svetom", istakao je naš sagovornik. 

Ipak, fizičar primećuje da je pitanje koliko je američka administracija u ovim decenijama spremna da izdvaja finansijska sredstva koje svemirska istraživanja iziskuju. 

"Nismo u ovom veku videli značajniji događaj u istraživanju svemira od posade Artemis II. Nije bilo jednostavno ovo ponoviti", rekao je Bubnjević, podsećajući da je ova misija čak nadmašila rekord udaljenosti koji je držala posada Apollo 13 više od pola veka.

"Kineski svemirski program za poštovanje"

Osvrnuvši se na kineski svemirski program, Bubnjević ukazuje da je za poštovanje što isti postpepeno razvijaju, bez mnogo pompe.

"Kinezi uspevaju da u toj trci urade ono što drugi nisu. Preciznije rečeno, Kina šalje sonde u deo svemira gde drugi nisu bili", konstatovao je sagovornik Newsmax Balkans.

Foto: NASA via APMesec fotografisan iz Artemis II

Važan rezultat, navodi Bubnjević, postiže i Indija, iako se to nije moglo očekivati od njih pre nekoliko decenija.

"Indijci su jako ponosni na svemirski program i u njega dosta ulažu. Tu su i Japan i Evropa. Ali, valja napomenuti da je slanje sondi kao obrazovanje u osnovnoj školi. A slanje ljudi na Mesec je kao studiranje na Harvardu. Tu je razlika između SAD i ostalih zemalja", naglasio je fizičar. 

Za kraj, Bubnjević podseća na ključnu poruku koja prati svaku Artemis misiju.

"Stalno se ističe da se sve ovo radi za celo čovečanstvo, i to je možda i najvažniji aspekt ovih istraživanja", zaključio je sagovornik Newsmax Balkans. 

Komentari (0)