Pakistanski posrednici u Teheranu, žure da spasu zaustavljene mirovne pregovore između SAD i Irana

Poseta dolazi nakon što pregovori održani tokom vikenda nisu doneli napredak, pa se Vašington i Teheran, dok razmatraju da li da obnove formalne razgovore, oslanjaju na indirektnu komunikaciju preko Pakistana, navodi list, a prenosi Newsmax.

Pakistanska delegacija nastoji da dogovori drugu rundu pregovora i produženje primirja, uz istovremeni rad na ključnim spornim tačkama, uključujući iranski nuklearni program, pomorsku bezbednost i status Ormuskog moreuza, prema navodima agencije Associated Press.

Iran je nastavio razmenu poruka sa Sjedinjenim Državama preko Islamabada, ali nova runda razgovora još nije dogovorena, izjavio je portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagei u izjavama koje su preneli iranski državni mediji, a potom i Reuters.

Očekuje se da se pakistanski posrednici usredsrede na produženje roka trajanja primirja, utvrđivanje uslova za narednu rundu pregovora i sužavanje razlika u vezi sa američkim zahtevima koji se odnose na iranski vojni položaj i regionalne aktivnosti, navode regionalni analitičari koje citira AP.

Još jedan ključni prioritet je deeskalacija na moru, uključujući moguće ograničavanje američke pomorske blokade i garancije Irana da neće napadati komercijalne brodske linije, koje su postale centralna tačka sukoba.

Livit: Nova runda pregovora SAD i Irana najverovatnije u Islamabadu

U Beloj kući, portparolka Kerolajn Livit izjavila je da zvaničnici "imaju dobar osećaj u pogledu izgleda za dogovor", uz naglasak da bi bilo u interesu Irana da ispuni zahteve SAD, prema navodima agencije AP.

Foto: Tanjug/AP/Alex Brandon

Naredna runda pregovora između SAD i Irana najverovatnije će biti održana u Islamabadu, izjavila je portparolka Livit.

Ona je navela da je Pakistan jedini posrednik u pregovorima koji su "produktivni i u toku". Dodala je da medijski navodi o tome da su SAD zatražile produženje tekućeg prekida vatre nisu istiniti.

SAD drži pomorsku blokadu 

Diplomatski napori odvijaju se paralelno sa zaoštravanjem pomorskog sukoba. SAD sprovode pomorsku blokadu koja je poslednjih dana praktično zaustavila većinu brodskog saobraćaja u i iz Irana, prema izveštajima Reutersa i AP.

Iran je odgovorio pretnjama da bi mogao da poremeti ne samo saobraćaj u Persijskom zalivu, već i šire globalne trgovačke rute ukoliko se blokada nastavi, preneli su AP i The Guardian.

Foto: AP/Altaf Qadri

Iranski vojni komandanti izjavili su da bi mogli da obustave plovidbu kroz Persijski zaliv, Omanski zaliv i Crveno more, čime bi se kriza proširila van neposrednog prostora oko Ormuskog moreuza.

Te pretnje obuhvataju i druge ključne tačke, uključujući moreuz Bab el‑Mandeb, na južnom ulazu u Crveno more, gde su iranski zvaničnici i savezničke snage signalizirali mogućnost napada na komercijalne brodove, navodi Al Jazeera.

Bab el‑Mandeb predstavlja vitalnu pomorsku arteriju koja povezuje Indijski okean sa Sredozemljem preko Sueckog kanala i kroz koju prolazi značajan deo globalnih energetskih isporuka, što ga čini izuzetno rizičnom tačkom u slučaju eskalacije.

Kako su minirani pomorski pravci 

Analitičari upozoravaju da bi Iran mogao da iskoristi savezničke Huti snage u Jemenu za napade na brodove ili praktično zatvaranje ovog pravca, čime bi se stvorilo još jedno veliko usko grlo u globalnoj trgovini, pored Ormuskog moreuza.

Uprkos pretnjama, stručnjaci ističu da sposobnost Irana da u potpunosti kontroliše više pomorskih pravaca istovremeno ostaje neizvesna. Ipak, Iran zadržava kapacitet za uznemiravanje brodskog saobraćaja putem morskih mina, dronova, brzih napadnih čamaca i delovanja preko regionalnih saveznika.

Foto: Tanjug/AP/Jacquelyn Martin

Paralelni tokovi intenzivne diplomatije i rastućih pomorskih pretnji naglašavaju koliko je kratak preostali vremenski okvir za produženje primirja pre njegovog isteka, što bi moglo da dovede do šireg regionalnog sukoba i ozbiljnog ekonomskog potresa.

Politički naučnik i profesor Čikaškog univerziteta Robert Pejp upozorio je u kolumni za Newsmax da bi globalna ekonomija mogla da se suoči ne samo sa rastom cena, već i sa stvarnim nestašicama ključnih proizvoda u roku od oko 10 dana ukoliko se poremećaji dodatno intenziviraju.

Pejp smatra da se kriza pomera sa cenovnog šoka ka "fizičkom ograničenju" ponude, pri čemu bi prekid tokova kroz Ormuski moreuz - kojim prolazi oko petine globalne nafte i velike količine industrijskih inputa - mogao da izazove lančane nestašice u sektorima od poljoprivrede do proizvodnje, što dodatno povećava hitnost postizanja dogovora pre isteka primirja.

Komentari (0)