SAD ili Iran - ko će kontrolisati globalno energetsko tržište: "Zavisi od uticaja nad Ormuskim moreuzom"

Pavia je ukazala da zastoj u pregovorima između Sjedinjenih Američkih Država i Irana trenutno ne mora nužno da promeni globalnu energetsku i bezbednosnu sliku u kratkom roku, ali bi mogao imati značajne dugoročne posledice.

Ona ističe da će ključni faktor biti dalji razvoj odnosa dve zemlje, jer će to odrediti ko ima veći uticaj nad Ormuski moreuz, jednim od najvažnijih pravaca za globalno snabdevanje energentima.

"U narednim nedeljama ili mesecima videćemo kako će se situacija razvijati i koja će strana izaći jača, što će na kraju uticati na kontrolu energetskog tržišta", navodi Pavia iz Atlantic Council.

Foto: Newsmax Balkans/Ognjen MedićAlisa Pavia

Govoreći o iranskom nuklearnom programu, ona ocenjuje da, iako postoje legitimne potrebe za civilnom nuklearnom energijom, dugogodišnje iskustvo pokazuje da je Teheran u više navrata dovodio "međunarodnu zajednicu u zabludu".

"SAD su čak ponudile da obezbede neograničene količine goriva za civilne svrhe, ali Iran to nije prihvatio, što može ukazivati na ambicije koje prevazilaze civilnu upotrebu", ističe Pavia.

Kako navodi, povratak iranske nafte na globalno tržište imao bi značajan uticaj, ali pre svega u zavisi od geopolitičkog ishoda sukoba.

"Ako Iran zadrži uticaj nad moreuzom, neće biti reč samo o cenama, već o načinu na koji koristi svoju poziciju. U suprotnom, ako SAD ojačaju svoju poziciju, moguće je očekivati stabilizaciju tržišta", kaže naša sagovornica.

Koje su alternativa, a šta je najgori scenario

Kada je reč o alternativama, ukazuje da postoje određeni kapaciteti kroz cevovode u zemljama poput Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija, ali da oni nisu dovoljni da zamene obim transporta kroz Ormuski moreuz.

"Za zemlje poput Katara ili Iraka potrebna su značajna ulaganja i godine razvoja infrastrukture kako bi se smanjila zavisnost od ovog pravca", navodi Pavia.

Ona upozorava da je Azija najizloženija potencijalnim poremećajima, jer najveći deo nafte iz regiona ide upravo ka tom tržištu, posebno ka Kina.

"U najgorem scenariju, neke zemlje bi mogle da uvedu mere racionalizacije potrošnje energije, slično onima iz naftne krize sedamdesetih godina", kaže ona.

Na kraju, Pavia ocenjuje da bi aktuelna kriza mogla podstaći države na diversifikaciju energetskih izvora, ali da sve zemlje nemaju iste mogućnosti.

"SAD su već diverzifikovale snabdevanje, dok je Evropa i dalje u velikoj meri zavisna od uvoza energenata iz regiona poput Bliskog istoka, Rusije i Severne Afrike", zaključuje Pavia.

Komentari (0)