Da li će Tramp smeniti šefa Tajne službe kao što je to učinio i u svom prvom mandatu?

Iako za sada Tramp ne planira smenu sadašnjeg direktora Tajne službe, istorija pokazuje da je tokom svog prvog mandata on već menjao šefove bezbednosnih institucija kada je procenjivao da su potrebne promene.

Tramp je 2019. godine za vreme prvog mandata zatražio ostavku tadašnjeg direktora Tajne službe Randolfa Alesa, nakon niza internih bezbednosnih izazova i reorganizacije u okviru tadašnje američke administracije.

Alesova smena usledila je u periodu kada je Bela kuća intenzivno preispitivala rad svih bezbednosnih agencija, a taj potez je tada ocenjen kao deo šire Trampove strategije konsolidacije rukovodstava u federalnim agencijama.

Tokom svog prvog predsedničkog mandata, Tramp je više puta pokazao i spremnost da smeni visoke zvaničnike u sektorima nacionalne bezbednosti, uključujući tu sekretare, savetnike u Beloj Kući i direktore agencija, ukoliko bi izgubio poverenje u njihovu efikasnost ili političku pouzdanost.

Foto: AP/Tom BrennerDonald Tramp

Takav obrazac upravljanja Belom kućom ukazuje da eventualna smena čelnika Tajne službe ostaje realna opcija ukoliko istraga pokaže ozbiljne propuste u obezbeđenju događaja u subotu. 

Aktuelni direktor Tajne službe SAD Šon Karan smatra se veoma bliskim Trampovim saveznikom, što za sada umanjuje verovatnoću njegove neposredne smene. Tramp je javno izražavao poverenje u sadašnje rukovodstvo Tajne službe, ali politički analitičari u Vašingtonu sada upozoravaju da bi novi bezbednosni propusti, snažan pritisak medija ili negativni nalazi  istrage Kongresa mogli da promene situaciju.

Šon Karan je inače 28. po redu direktor Tajne službe SAD, a dužnost je preuzeo 22. januara prošle godine. Kao direktor, odgovoran je za uspešno sprovođenje integrisanih istraga i misija zaštite važnih ličnosti u okviru ove agencije.

Kran je na čelu službe koja ima visoko obučene profesionalce sa oko 8200 specijalnih agenata, pripadnika uniformisane divizije, tehničkih službenika za sprovođenje zakona i osoblja za podršku misijama.

Foto: AP/Allison RobbertŠon Karan

Analitičari ističu da Tajna služba tradicionalno prolazi kroz periodične reforme nakon većih incidenata, naročito onih u kojima se nađu visoki američki zvaničnici, a promene u rukovodstvu često služeći  kao signal odlučnosti administracije da ojača svoje bezbednosne kapacitete.

U ovom kontekstu, Trampova prethodna praksa pokazuje da personalne promene nisu neuobičajene all proceni da je to politički ili operativno potrebno.

Za sada, nema zvanične odluke o smeni, ali dosadašnje iskustvo potvrđuje da Tramp ostavlja otvorenu mogućnost brzih kadrovskih promena ukoliko proceni da su one u interesu njegove administracije i nacionalne bezbednosti, ali i političkih poena.

Komentari (0)