Šta su pokazali nedavni izbori u Mađarskoj: "Desnica se u Evropi nalazi u novoj fazi razvoja"

Ćurčić je naveo da se desnica nalazi u novoj fazi razvoja i da je njen politički uspon sve više "sedimentiran", odnosno stabilizovan, a ne samo privremen ili linearan rast.

On je naveo da su nedavni izbori u Mađarskoj, na kojima je doskorašnji premijer Viktor Orban i lider Fidesa pretrpeo poraz, otvorili pitanje da li desnica može da zadrži dosadašnji zamah ili ulazi u period mogućeg slabljenja.

"Orban je politički put započeo kao centrista i liberal, zatim se pomerio ka desnom centru, a nakon migrantske krize dodatno je zaoštrio svoju retoriku i politička prava", rekao je Ćurčić u Sintezi.

Istoričar je istakao da je mađarska ekonomija u velikoj meri profitirala od investicija, pre svega iz Nemačke, naročito u periodu nakon svetske ekonomske krize od 2010. do 2020. godine.

"To je značajno doprinelo stabilnosti Orbanove vlasti i ekonomskom rastu zemlje. Orban je kasnije počeo da kritikuje Evropsku uniju, iako je upravo članstvo u EU bilo ključno za ekonomski razvoj Mađarske", napomenuo je Ćurčić.

Fides na izborima 2002. bio najjača stranka

Naš sagovornik je podsetio da je Fides 2002. godine bio najjača stranka na izborima u Mađarskoj, ali da tada nije uspeo da formira vladu. 

"Viktor Orban je još krajem devedesetih, 1997. i 1998. godine, podržavao ulazak Mađarske u NATO, a 2003. Fides je bio zagovornik pristupanja Evropskoj uniji na referendumu", naglasio je Petar Ćurčić.

Printscreen: Newsmax Balkans

Naš sagovornik je naglasio da, čak i tokom kasnijeg dugog perioda vlasti Fidesa, koji je trajao 16 godina, Orban nijednom nije doveo u pitanje članstvo Mađarske u EU, niti je razmatrao izlazak iz Unije.

"Orban je u velikoj meri koristio Evropsku uniju kao okvir za jačanje vojno-bezbednosne, političke i ekonomske pozicije Mađarske", objasnio je istoričar.

"Mađar deo političke elite"

Ćurčić je naveo da je Peter Mađar, čija je stranka Tisa pobedila na izborima u Mađarskoj 12. aprila bio viđen kao kadar spreman za preuzimanje značajnih političkih funkcija.

"Njegov deda ujak je bivši mađarski predsednik Ferenc Madl. Dakle, on nije neko ko ne razume taj politički sistem. On je deo političke elite te zemlje i to možemo slobodno reći, generacijski je na nivou, familija je veoma prisutna u mađarskom političkom životu", naglasio je gost Sinteze.

Profesor Anđelić: Krize guraju rast radikalne desnice

Profesor međunarodnih odnosa u Londonu, Neven Anđelić je u video uključenju rekao da se Evropa i šire nalaze na putu ka daljoj dominaciji desničarskog populizma.

"Orban je već pre migracione krize 2015. godine skrenuo u radikalnije političke pozicije, posebno nakon govora iz 2014. u kojem je otvoreno dovodio u pitanje primat liberalne demokratije i sugerisao da možda demokratija nije uopšte sistem koji je potreban i dobar za društva", podsetio je profesor Anđelić.

Printscreen: Newsmax Balkans Neven Anđelić

Dodao je da više ključnih faktora objašnjava dugoročni rast radikalne desnice u Evropi.

"To su razočaranje birača u liberalne elite koje dominiraju politikom od 1945. godine u Zapadnoj Evropi, a nakon devedesetih godina u Centralnoj Evropi, kao i percepcija njihove korupcije i nesposobnosti da sprovedu potrebne reforme", objasnio je profesor za Newsmax Balkans.

Kao važan faktor istakao je i ekonomske i socijalne krize koje su dovele do pada životnog standarda i prekida očekivanja da svaka generacija živi bolje od prethodne, što stvara nezadovoljstvo i kod mladih i kod starijih generacija.

Desničarske partije u Evropi

Ćurčić je obrazložio da su nosioci desnice u Evropi uglavnom partije iz centralne Evrope, poput austrijske Slobodarske partije, pokreta ANO Andreja Babiša, kao i političara kao što su Mateo Salvini i Marin Le Pen.

Dodao je i da unutar tih pokreta postoje razlike.

"Jedni se zalažu za napuštanje Evropske unije i bliže odnose sa Rusijom, drugi ne podržavaju izlazak iz EU i imaju izraženiju distancu prema Moskvi", objasnio je on.

Formiranje nove vlade u Sloveniji

Novinar Novica Mihailović je naveo da je u slovenačkom parlamentu usvojen novi zakon o vladi, kojim je predviđeno da buduća vlada ima 14 ministarstava umesto dosadašnjih 19, ocenjujući da to pokazuje visok stepen homogenosti desnog političkog bloka.

"Janez Janša je već najavio slanje nacrta koalicionog sporazuma strankama koje su podržale zakon, kao i početak programskih pregovora o formiranju nove vlade. Malo ko sumnja da su te stranke već usaglašene oko ključnih pitanja i koncepta buduće izvršne vlasti", istakao je naš sagovornik.

Printscreen: Newsmax BalkansNovica Mihailović

Prema njegovoj proceni, Slovenija bi mogla relativno brzo da dobije novu vladu, iako ostaje neizvesno koliko bi takva vlada mogla da traje.

Reforme u Bugarskoj

Ćurčić je podsetio na to da je Bugarska 2019. i 2020. godine bila suočena sa nizom politički nestabilnih vlada, što je usledilo nakon slabljenja stranke GERB Bojka Borisova, koji je bio najdugovečniji premijer u postkomunističkom periodu zemlje.

"Od tada do danas, bilo je više pokušaja formiranja vlasti uz učešće različitih proevropskih stranaka, uključujući socijaldemokrate i partije koje predstavljaju manjine, među kojima je posebno značajna turska zajednica. Međutim, došlo je i do podela unutar tih političkih opcija, što je dodatno oslabilo njihovu poziciju", rekao je istoričar.

Dodao je i da je predsednik Rumen Radev u tom periodu bio faktor stabilnosti, za razliku od čestih promena vlada.

"Građani su se umorili od stalnih izbora, pa su na poslednjim izborima pružili snažnu, gotovo plebiscitarnu podršku Radevu, očekujući da u narednom mandatu donese stabilnost i konkretne rezultate", konstantovao je Ćurčić.

Printscreen: Newsmax Balkans

Bugarska je ipak, kako je pojasnio, ostvarila važan napredak, pre svega kroz ulazak u evrozonu i dalju integraciju u Šengen, što donosi značajne benefite za zemlju.

Fico drugi Orban

Gost Sinteze je istakao da bi slovački premijer Robert Fico mogao da bude svojevrsni "novi Viktor Orban", pre svega zbog sličnih političkih i ekonomskih okolnosti u kojima se nalaze Slovačka i Mađarska. 

"Mađarska i Slovačka imaju slične probleme, veliku energetsku zavisnost od Rusije", objasnio je istoričar.

Ipak, dodao je da očekuje da će Fico u određenim aspektima biti konstruktivniji u odnosu na Viktora Orbana.

Emisiju Sinteza pogledajte u videu:

Komentari (0)