Drastičan porast stradalih od vrućine i hladnoće u Evropi zbog ekonomske nejednakosti

Studija je pokazala da bi smanjenje nejednakosti na nivo najjednostavnijeg regiona u Evropi, mereno Gini indeksom, moglo da smanji smrtnost povezanu sa temperaturnim ekstremima za čak 30 odsto, što odgovara 109.866 života, prenosi The Guardian.

Nalazi su objavljeni nakon što je evropski projekat Kopernikus prošlog meseca zabeležio treći najtopliji april na globalnom nivou, pri čemu su zemlje poput Španije imale najtopliji april u istoriji, a povratak prirodnog fenomena El Ninjo, za koji se očekuje da bude jak, povećava strahove od vrelog evropskog leta ove godine.

Istraživači su utvrdili da su visoki nivoi smrtnosti povezani sa pokazateljima socijalne i ekonomske ranjivosti, kao što su siromaštvo i nemogućnost grejanja doma.

Uklanjanje ekstremnog siromaštva smanjilo bi broj smrtnih slučajeva

Pored smanjenja regionalne nejednakosti, uklanjanje ekstremnog siromaštva i socijalne isključenosti na nivo centralne Švajcarske, najbogatijeg regiona, moglo bi da smanji broj smrtnih slučajeva za 59.000, dok bi povećanje na nivo najugroženijih regiona, poput jugoistočne Rumunije, povećalo broj stradalih za oko 101.000.

Autori studije navode da rezultati potvrđuju važnost usmeravanja kratkoročne pomoći ranjivim grupama, kao i dugoročno smanjenje strukturne nejednakosti.

"Ako bi perspektiva ravnopravnosti bila više uključena u evropske, nacionalne ili lokalne politike, postigli bismo dva cilja istovremeno", rekla je Blanka Panieljo Kastiljo, biomedicinska naučnica u Barselonskom institutu za globalno zdravlje i glavna autorka studije.

Ekstremne temperature predstavljaju stres za organizam, čineći ga podložnijim bolestima, a smrtnost značajno raste kada se temperature udalje od optimalnog raspona, posebno među starijima i bolesnima.

Analiza je obuhvatila podatke o dnevnoj smrtnosti u 654 regiona Evrope između 2000. i 2019. godine, a procena smrti modelirana je prema najpovoljnijim i najnepovoljnijim ekonomskim indikatorima.

Foto: Tanjug/AP/Petros Giannakouris

Studija je, takođe, pokazala da bogatiji regioni imaju manje smrtnih slučajeva od hladnoće, verovatno zbog bolje izolacije, zdravstvene zaštite i manje energetske siromašnosti, ali više smrtnih slučajeva tokom vrućina, što se može objasniti efektom urbanog toplotnog ostrva u gradovima.

Stopa energetskog siromaštva se naglo povećava

Socioekonomski pokazatelji, poput Gini indeksa, teškoća u grejanju doma, kao i ekstremnog siromaštva i socijalne isključenosti, dosledno su povezani sa smrtnošću usled ekstremnih temperatura.

Foto: Envato

Stručnjaci upozoravaju da hladnoća trenutno predstavlja veći rizik po zdravlje od vrućina, ali da će se taj odnos promeniti kako globalno zagrevanje podiže temperature.

Evropske temperature porasle su za 0,56 stepeni po deceniji od sredine 1990-ih, brže nego na bilo kojem drugom kontinentu, usled globalnog zagađenja fosilnim gorivima.

Istraživanje naglašava potrebu da se kontinentalne politike bolje prilagode klimatskim promenama, dok stručnjaci upozoravaju da su procene možda konzervativne, jer se stopa energetskog siromaštva znatno povećala u mnogim evropskim zemljama nakon 2021. godine.

Komentari (0)