Nemačka nastavila deportaciju političkih azilanata u Srbiju, među njima i osuđeni kriminalci
Nemačke vlasti su u utorak proterale 36 osoba u Srbiju i Severnu Makedoniju. Radi se uglavnom o osobama kojima je odbijan zahtev za političkim azilom, a među njima su i osuđeni kriminalci.
Prvi čarter u sklopu najnovije deportacijske ofanzive nemačke vlade poleteo je pre dve nedelje za Avganistan. Drugi u utorak (17. septembra) iz Hamburga za Beograd i Skoplje. U njemu se, kako javlja dnevnik Bild, nalazi 36 osoba, uglavnom državljana Srbije i Kosova, kojima je odbijeno pravo na azil ili iz nekog drugog razloga ne polažu pravo na ostanak u Nemačkoj.
Čarter let poljske kompanije “Enter Air” je zakupila najsevernija nemačka savezna pokrajina Schleswig-Holstein, pa se pretpostavlja da su deportovani i bili prijavljeni u ovoj pokrajini.
Srbija nije Avganistan
Međutim, za razliku od čartera za Kabul krajem avgusta, ovaj let nije nikakva senzacija. Dok su deportacije u Avganistan sporne zbog toga što nemačka vlada ne gaji nikakve diplomatske veze s talibanskom vladom u Kabulu i organizacije za ljudska prava ukazuju na lošu situaciju u Avganistanu, čarter u Beograd i Skoplje je, kako se čini, stvar rutine.
Nacistički lider Adolf Hitler više neće biti počasni građanin gradića pored Bona, a, kako piše Dojče vele, za tu odluku zaslužni su učenici desetog razreda Gimnazije Zibengebirge (SIBI) u Bad Honefu koji su za to podneli inicijativu koju je potpisalo više od 1.300 ljudi.
Poljski premijer Donald Tusk kritikovao je odluku Nemačke da pooštri kontrolu na svojim kopnenim granicama, uputivši danas poziv da se održe hitne konsultacije sa drugim pogođenim zemljama i zatraživši veću podršku imigracionoj politici Varšave.
Organizacije za ljudska prava i u slučaju zapadnog Balkana upozoravaju na loše stanje ljudskih prava pogotovo kada se radi o Romima, ali samo u prvom kvartalu ove godine nemačke vlasti su već proterale 795 osoba u Srbiju i Kosovo.
Pravilo o zapadnom Balkanu
Zemlje zapadnog Balkana su još 2014. zbog ogromnog broja podnositelja zahteva za azilom kojima je zahtev odbijen, proglašene tzv. sigurnim zemljama. To znači da osobe iz ovih zemalja mogu biti proterane nakon skraćenog postupka provere.
Kako bi usmerila migracije, nemačka vlada je početkom 2015. uvela tzv. pravilo o zemljama zapadnog Balkana koje omogućava olakšano zapošljavanje građanima ovih zemalja. Pravilo, za koje je potreban samo radni ugovor nemačkog poslodavca, se pokazalo uspešnim i nemačka vlada ga je u junu ove godine produžila na neodređeno vreme.
Pritisak na vladu
Nakon izbornih uspeha stranaka krajnje levice i desnice koje se zalažu za ograničenje nereguliranih migracija, pritisak na saveznu vladu da ispuni svoje obećanje o intenziviranju deportacije osoba koje nemaju pravo boravka u Nemačkoj je povećan. Pritisku je doprinela i činjenica da je napadač koji je u avgustu u Solinigenu na gradskom festivalu ubio troje ljudi i teško povredio desetak, Sirijac kojeg su vlasti propustile da proteraju u Bugarsku.
U nemačkim medijima se svako malo pojavljuju priče o osobama koje se nakon dugog niza godina i višestrukog proterivanja u zemlju porekla vraćaju u Nemačku da bi pokušale ipak da dođu do boravišnog statusa.
Poslednji medijski eksponiran slučaj je proterivanje jednog Roma iz Srbije kojeg su vlasti u južnonemačkom Vajblingenu proterale uprkos činjenici da u Nemačkoj živi njegovih pet maloletnih ćerki od kojih su četiri nemačke državljanke.
Biti ili ne biti, pitanje je sad. Januarski ispitni rok je odložen na većini fakulteta u Srbiji, a šta će biti sa početkom drugog polugodišta u srednjim i osnovnim školama? Vlada kaže - u ponedeljak su svi u klupama, a šta kažu prosvetari, roditelji i maturanti?
Vozač automobila "ford fokus" beogradskih registarskih oznaka udario je vozilom studentkinju Pravnog fakulteta koja je stajala na trotoaru za vreme protesta na raskrsnici Ruzveltove i Ulice kraljice Marije u Beogradu, nakon čega je pobegao, ali je ubrzo priveden.
Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu preuzelo je na nadležnost slučaj protiv M. P. (37), vozača automobila koji je u Ruzveltovoj ulici tokom blokade saobraćaja udario i nosio devojku S. P. (20) na krovu vozila nekoliko metara, nakon čega je ona pala na asfalt, a on pobegao sa mesta incidenta.
Primirje u Pojasu Gaze stupiće na snagu u nedelju u 8.30 sati po lokalnom vremenu (6.30 GMT), saopštio je portparol katarskog Ministarstva spoljnih poslova Madžed Al Ansari.
Opozvani predsednik Južne Koreje Jun Suk Jeol stigao je na sudsko saslušanje na kojem treba da objasni zbog čega je 3. decembra nakratko uveo ratno stanje u zemlji. Ispred suda se nalazi veliki broj njegovih pristalica, povremeno policija interveniše.
Viši kasacioni sud u Bukureštu odbacio je žalbu nezavisnog kandidata na izborima za predsednika Rumunije Kalina Đorđeskua u vezi sa poništenjem izbora, preneli su rumunski mediji.
Bolivijski sud izdao je nalog za hapšenje bivšeg predsednika te zemlje Eva Moralesa nakon što se nije pojavio na sudu zbog navodne veze s maloletnicom.
Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp objavio je da će se njegova inauguracija u ponedeljak, zbog očekivanih vrlo niskih temperatura, biti održati u zatvorenom prostoru američkog Kapitola, a ne na otvorenom.
Izrael je odredio 95 palestinskih zatvorenika koji će biti oslobođeni iz izraelskih zatvora u prvoj fazi sporazuma o oslobađanja talaca u zamenu za tri žene koje drži palestinska militantna grupa Hamas, objavio je izraelski sajt Inet.
Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država potvrdio je Zakon kojim se brani poslovanje kineske kompanije Tik-tok, a zabrana bi trebalo da stupi na snagu već u nedelju.
Šef vatrogasne službe u okrugu Orindž u Kaliforniiji Brajan Fenesi spasao je od požara dve kuće u naselju Iton kod Los Anđelesa uz pomoć piva i mleka, prenose američki mediji.
Britanski premijer Kir Starmer izjavio je da želi da sklopi trgovinski sporazum sa novoizabranim predsednikom SAD Donaldom Trampom ubrzo pošto on bude preuzeo dužnost u Beloj kući.
Komentari (0)