Preliminarni rezultati izbora u Nemačkoj: Demohrišćanima 28,5 odsto glasova, na drugom mestu desničarska AfD sa 20,5

Pogledajte specijalnu emisiju televizije Newsmax Balkans "Nemačka bira":

Na drugom mestu po broju glasova je desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) Alis Vajdel koja je dobila 20,5 odsto glasova i 141 mesto u nemačkom parlamentu, dok su na trećem mestu socijaldemokrate Olafa Šolca sa 16,5 odsto osvojenih glasova, što im donosi 114 poslaničkih mesta.

Zeleni su, prema poslednjim preliminarnim rezultatima, osvojili 11,9 odsto glasova, što im donosi 83 mesta u nemačkom parlamentu, Levica je osvojila 8,7 odsto glasova i 60 poslaničkih mesta, a stranka Razum i pravda Sare Vagenknet (BSW) je prešla cenzus sa 5,0 odsto osvojenih glasova, što joj donosi 34 poslanička mesta.

Foto: Tanjug/Carsten Koall/dpa via AP

Slobodna demokratska partija (FDP) nalazi se sa 4,5 odsto osvojenih glasova ispod cenzusa, dok ostale stranke koje nisu prešle cenzus imaju ukupno 4,4 odsto glasova.

Podsetimo, na izborima je više od 59 miliona građana s pravom glasa biralo 630 poslanika za novi saziv Bundestaga, koji će imati mandat od četiri godine i zadatak da izaberu novog kancelara i vladu.

Velika izlasnost - 84 odsto

Kako piše Dojče vele, u Nemačkoj je zabeležena ogromna izlaznost - 84 odsto.

Do 14 sati je na izbornim mestima u Nemačkoj glasalo 52 odsto birača, dok je na izborima 2021. godine u isto vreme odziv bio 36,5, prenosi Dojče vele.

"To pokazuje da postoji veliko interesovanje za izbore", ocenila je savezna službenica za izbore Rut Brand.

Ovako velika razlika u odnosu na prethodne izbore delom je i zbog toga što je veliki broj ljudi 2021. godine zbog pandemije korone glasao poštom.

Izlaznost birača ove godine nesumnjivo je velika, znatno veća i od one iz 2017. godine, kada je do 14 časova glasalo 41 odsto birača. Izborna mesta otvorena su do 18 časova, kada se očekuju i prvi rezultati izlaznih anketa, a favorit za kancelara je lider demohrišćana Fridrih Merc.

Foto: Tanjug/AP/Matthias Schrader

Glasačka mesta zatvorena su u 18 časova. Prve zvanične projekcije rezultata očekuju tokom izborne noći.

Među 59 miliona birača sa pravom glasa u Nemačkoj, oko 2,3 miliona su mladi koji biraju prvi put, navodi "Bild".

Ovo je tek četvrti put u novijoj istoriji posle Drugog svetskog rata da se u Nemačkoj održavaju vanredni parlamentarni izbori. 

Na izborima za novi saziv Bundestaga učestvuje 29 stranaka, ali će samo 10 imati kandidata u svih 16 nemačkih saveznih pokrajina.

Najzastupljenija je Hrišćansko demokratska unija (CDU) koja učestvuje u 15 pokrajina, sem u Bavarskoj gde je predstavlja sestrinska stranka Hrišćansko socijalna unija (CSU).

Najviše stranaka učestvuje u Berlinu  i pokrajini Severna Rajna - Vestfalija - po 18 lista, dok ih je u Bavarskoj 17, a mnoge stranke nastupaju u samo po jednoj pokrajini.

Foto: Tanjug/AP/DPA/Pia Bayer

Mnogi Nemci sopstveni glas uveliko su već poslali jer je moguće prijaviti se za glasanje poštom, čak i ako ste na dan izbora kod kuće.
Glas u koverti jedini je izbor i za Nemce koji nisu u Nemačkoj - glasanje u ambasadama i konzulatima nije moguće.

Opoziciona Hrišćansko-demokratska unija Nemačke (CDU) i njihova bavarska sestrinska stranka Hrišćansko-socijalna unija (CSU) vode u anketama širom zemlje više od dve godine i prema posledniim anketama imaju 30 odsto podrške birača.

Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) Alis Vajdel i Tina Krupala nalazi se na drugom mestu sa 20 procenata podrške, potom Socijaldemokrate (SPD) Olafa Šolca sa 15 odsto, koji su pali na treće mesto sa prvog mesta koje su osvojili na izborima 2021. godine. 

Foto: Tanjug/AP/DPA/Kay Nietfeld

Zeleni imaju podršku 13 odsto birača, Levica pet odsto, a i Slobodne demokrate (FDP) i levičarski savez Sara Vagenkneht (BSW) četiri procenta, pa je neizvesno da li će preći cenzus od pet odsto da bi ušli u parlament.

Sve predizborne ankete ubedljivu prednost daju koaliciji CDU i CSU, a prema pojedinim prognozama, konzervativci mogu da osvoje do trećinu glasova i tako ostvare inicijativu u pregovorima o vladi i kancelarsko mesto za Fridriha Merca.

Merc je izričit da sa desničarima ne želi buduću koaliciju, što AfD ponovo ostavlja u opoziciji.

CDU će partnere najverovatnije tražiti u socijaldemokratama ili zelenima.

SPD i CDU/CSU su već četiri puta zajedno vladali od Drugog svetskog rata, od čega tri puta pod vođstvom bivše konzervativne kancelarke Angele Merkel.

Komentari (0)