Rođena u Beogradu, studirala u Novom Sadu, dvoje od četvoro dece rodila u Bukureštu, proživela pet i po nezaboravnih godina u Berlinu. Kada sam se zaželela sebe, vratila sam se kući.

Stalni sam član Narodnog pozorišta u Beogradu više od dvadeset godina i na to sam jako ponosna. Bio je to prvi san koji sam ostvarila zahvaljujući urođenoj “bandoglavosti”. Na televiziju sam dospela još 1996, kao jedno od "Novih lica" BK televizije. Akademija umetnosti je došla dve godine kasnije ali sam se nakon završenih studija, sve vreme, paralelno i uporno vraćala televiziji... neretko, sticajem okolnosti. Kasnije sam shvatila da slučajnosti ne postoje i da se sve dešava s razlogom.

Neko je rekao: "Važno je ući u pravi voz jer u suprotnom - sve stanice su pogrešne". Želim da kroz emisiju "Tražim reč" budem lokomotiva tog pravog voza, u koji će gledaoci uskakati da ih brzo i bezbedno prevezem do njihove stanice mira, pravde, istine, spokoja ili koju god stanicu da traže. 

Verujem da me u ovom poslu najviše čuva hrabrost, upornost, marljivost ali i čist obraz i mogućnost da svakoga pogledam u oči, bez stida i straha. Kao nagrada za taj "bezobrazluk" stiže mi svakodnevno poverenje gledalaca, koje su mi ukazivali i kada me godinama nije bilo na ekranima. To poverenje mi je smernica i prelomna tačka i u najtežim trenucima.

Verujem u zajedništvo, verujem u solidarnost, verujem u ljude. Uvek i uprkos svemu.