(VIDEO) Stručnjak za Newsmax Balkans: Zašto pojeftinjenje nafte ne znači i jeftinije gorivo u Srbiji

"Pad cena sirove nafte na svetskom tržištu, koji je rezultat najava o mogućem povećanju proizvodnje i rastu zaliha, ne odražava se direktno na cenu goriva na srpskim pumpama. Razlog za to je složena struktura formiranja cene", objašnjava za Newsmax Balkans Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

"Cena sirove nafte utiče na tržište, ali ne dominantno. Više od 58 odsto maloprodajne cene goriva u Srbiji čine državne dažbine - akcize, naknade i PDV. Na taj deo promene cene sirove nafte nemaju nikakav uticaj", kaže Mićović.

Država u Srbiji svakog petka određuje maksimalne cene goriva, što Mićović ocenjuje kao lošu praksu, jer narušava tržišne mehanizme i obeshrabruje investicije.

"Ova uredba je uvedena kao privremena mera u kriznim okolnostima, ali traje više od tri godine. Takvo stanje blokira razvoj tržišne konkurencije", ističe sagovornik emisije "Otvori oči".

Na cenu goriva utiču i kursne razlike (nafta se obračunava u dolarima), transportni troškovi i zalihe kupljene po ranijim, višim cenama. Srbija, kao kopnena zemlja bez izlaza na more, ima dodatne troškove u logistici, što automatski podiže cenu.

"Kada cene nafte padaju, a distributeri imaju velike zalihe kupljene po višim cenama - kao što je sada slučaj - to direktno utiče na njihove gubitke. Ali da nije bilo tih zaliha, mogli smo imati nestašice, što se nije desilo. Pumpe su uvek snabdevene", dodaje Mićović.

Poredeći Srbiju sa zemljama regiona, Mićović navodi da su državne dažbine ključni razlog razlike u ceni.

"U BiH su državne dažbine oko 50 evrocenti po litru, a kod nas oko 90. Kada se na osnovnu cenu doda ta razlika, dobijamo skupu maloprodajnu cenu, iako je bazna cena često niža nego u regionu".

Foto: Milena Đorđević

Na pitanje zašto cene ne padaju brzinom kojom rastu, Mićović odgovara da je to globalna tržišna logika:

"Svi primećuju kada cena raste za dinar, a retko ko kada pada za 10. To nije specifičnost Srbije, već univerzalno tržišno ponašanje".

Geopolitičke tenzije, poput sukoba u Ukrajini ili potencijalnih sukoba na Bliskom istoku, značajno utiču na promenu cena nafte. Ipak, za sada, tržište ostaje stabilno.

"Ukoliko ne dođe do većih sukoba, cena sirove nafte bi mogla ostati u rasponu od 60 do 70 dolara po barelu u ovoj godini", procenjuje Mićović.

S obzirom na američke sankcije prema Naftnoj industriji Srbije, koje su uticale na dominantnog snabdevača, država i privatni distributeri su povećali rezerve.

"Zalihe su visoke, logistika je osnažena, iako to trenutno znači poslovanje sa gubitkom. Ali snabdevanje nije dovedeno u pitanje", kaže Mićović.

Kao rešenje za dugoročnu stabilnost, Mićović vidi u vraćanju tržišnih uslova i racionalizaciji državnih nameta.

"Država mora formirati obavezne rezerve, ali i preispitati sve naknade koje opterećuju cenu. Potrebna je ozbiljna reforma pristupa tržištu energenata", zaključuje gost Jutarnjeg programa.

Komentari (0)