(VIDEO) Srbija ima najrazvijeniju vojnu industriju u našem delu Evrope: Kome prodajemo oružje, a kako je u regionu?
Vojna industrija u regionu - sektor između ekonomije i politike. Srbija ima najrazvijeniju vojnu industriju u našem delu Evrope. Kome Srbija prodaje oružje, ko određuje kome će prodati, a koliko će ostati za sopstvene potrebe?
Kada je reč o Srbiji, Evropska unija (EU) ne nameće direktne zabrane, ali poručuje da trgovina oružjem mora da bude u skladu sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom.
I to je jedan od prioriteta EU u narednom periodu, s obzirom na to da je najavila do sada istorijski maksimum od 800 milijardi evra, od čega je za sada već izdvojeno 150 milijardi.
Vlada Nemačke je u proteklih pet nedelja odobrila izvoz oružja u Izrael u vrednosti od skoro četiri miliona evra, saopštilo je Ministarstvo privrede na upit poslanice Levice Dezire Beker.
Pripadnici pontonirskih jedinica Vojske Srbije postavili su pontonski most preko Velike Morave u opštini Svilajnac, u neposrednoj blizini postojećeg, glavnog mosta na kojem je obustavljen saobraćaj, saopštilo je Ministarstvo odbrane.
Dvojica kadeta srpskog porekla sa američke vojne akademije Vest Point borave u Srbiji u okviru vojne razmene. Učestvovali su na vežbi "Platinasti vuk", radili sa pripadnicima Vojske Srbije i posetili kraj iz kog potiču njihove porodice, a za Newsmax Balkans kažu da su ponosni na svoje nasleđe.
Urednik portala Tango six Petar Vojinović govorio je za Newsmax Balkans o tome kako će ta odluka uticati na vojnu industriju naše zemlje.
"Ta evropska shema pojačanog finansiranja zbog rata u Ukrajini će možda naterati Srbiju da još više sama troši. Budući da smo još mnogo godina ranije došli u taj princip državne i vojne neutralnosti u vojnom smislu. To iziskuje velika ulaganja", naglasio je Vojinović.
"Nastavljamo da ulažemo u sopstvenu vojnu industriju"
Dodao je da taj evropski program predviđa i izdvajanja za zemlje koje nisu u Evropskoj uniji.
Printscreen: Newsmax Balkans
"Nisu samo u razmatranju konkretna sredstva već i sposobnosti, gde mogu dve države da podele neku sposobnost. Mi smo najverovatnije, iako još nemamo neko zvanično određivanje države po tom pitanju, zapravo odlučili da i dalje nastavljamo da ulažemo u sopstvenu vojnu industriju kako bismo tu i vojnu nezavisnost održali, što je, nažalost, ekstremno skupo. Jedna stvar je trošiti novac radi određenih sposobnosti, odnosno kupovati sredstva, drugi je taj operativno-strategijski deo, koji znači da nismo u NATO i da smo fizički određeni NATO zemljama", ukazao je sagovornik Newsmax Balkans.
"EU zemlje ne kupuju zaokružene proizvode"
Vojinović je naglasio da zemlje Evropske unije ne kupuju srpski kompleksni hardver, odnosno zaokružene proizvode kao što su avioni, brodovi, tenkovi.
"Ništa od toga ne proizvodimo. Ono što Srbija izvozi je municija, komponente koje idu u municiju, to su ogromne pare, posebno sada kada je u pitanju rat u Ukrajini i u Izraelu", izjavio je naš sagovornik.
Dodao je da više nije problem cena, već sposobnost da količinski proizvedete u jedinici vremena i to izvezete.
"Nažalost, nemamo industrijski kapacitet proizvodnje, gotovo bilo čega, osim imamo u poslednjih nekoliko nedelja, to smo i izveštavali, tu su možda državne i privatne firme koje proizvode dronove, tu su neka raketna artiljerijska oruđa, samohodne artiljerije koje su zaista interesantni projekti, ali ih proizvodimo u malom broju. Imamo mali broj kupaca koje sami tražimo pre svega po nekim starijim i drugim diplomatsko-vojnim odnosima. Evropske zemlje će pre da kupuju od svojih kompanija, jer je to i jedan začarani krug finansiranja i sopstvene industrije", ukazao je naš sagovornik.
"Vojska Srbije konkretno ne kupuje toliko municije"
"To je pre svega politička odluka, dakle izazvana političkim razmatranjem da je u ovom trenutku to loše iz bilo kojih razloga, te kompanije su zaista u poslednjoj godini, ne fiskalno, ali poslednjoj godini imale enormna povećanja. To se može videti i po njihovim poslovnim izveštajima, što se tiče konkretno komponenti za proizvodnju municije. Gotovo su sve te kompanije državne, one su u prošloj godini stekle sposobnost da to zaista proizvodu u većim količinama i izvezu", naglasio je on.
Dodao je da Vojska Srbije ne kupuje toliko municije, iako je postojala odluka državnog vrha da ograniči izvoz zbog dopunjavanja i osiguravanja sopstvenih zaliha.
"Mislim da je to nedvosmisleno, da se to uvek može postići, a nažalost, sigurno će imati posledice", napomenuo je Vojinović.
Severna Makedonija ima resurse, u Crnoj Gori fabrika dronova
Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija imaju različite pristupe vojnoj proizvodnji i saradnji sa NATO.
Kako je istakla naša dopisnica iz Skoplja, Severna Makedonija ima resurse, ali oni zavise od investitora.
Printscreen: Newsmax Balkans
Postoje najmanje dva faktora koja idu naruku Severnoj Makedoniji. Jedan je da je Evropa donela investicioni ciklus za restart svetskog vojnog kompleksa od 800 milijardi evra. Činjenica je da NATO to oduzima svim ovim zemljama kroz izdvajanje od pet odsto BDP.
Makedonija može to mnogo da iskoristi ako mudro i pažljivo razmisli šta može da ponudi u odnosu na ono što će se desiti na tržištu.
Prema rečima dopisnika iz Crne Gore, u toj zemlji bi trebalo da se napravi fabrika za proizvodnju dronova uz podršku SAD koje sve to i finansiraju.
Prva serija dronova trebalo bi da bude donirana Ukrajini.
Ideja je da se opet pokrene vojna industrija u Crnoj Gori.
Danas postoji izobilje igračaka. Od plišanih i drvenih do plastičnih i metalnih i onih od kombinovanih materijala. Tehnologija je donela i elektronske igračke, koje umeju da budu zanimljive mališanima, ali postoji jedna lepa tradicija u proizvodnji igračaka koja nikada neće prestati da postoji – i to su ručno štrikane igračke. Danas gledamo kako to radi jedna kreativna žena, koja se odvažila da od hobija napravi pravi mali biznis. Potom se selimo u poslastičarske vode i gledamo kako nastaju korneti, i to ručno pravljeni, punijeg ukusa i čvršće strukture. Ovaj proces je zanimljiv jer nas vodi u onaj deo poslastičarnice koji ne vidimo kao mušterije, i prikazuje koliko je veštine potrebno za samo jednu porciju sladoleda u kornetu. Za kraj na zanimljiv način mešamo tehnologiju, muziku i ljubav prema istočnjačkim motivima. Pratimo proces kako nastaju zanimljivi artefakti od lesonita, koji sa sobom nose mudrosti i estetiku Indije i budizma, ali prilagođeni u ukrase za svačiji dom.
dokumentarni
06:00
NEWSMAX USA-TOP STORY (R)
Prikazuje karusel dnevnih objava i najnovijih vesti, sagledanih iz svih uglova. Spoj popularnih priča i najvažnijih vesti koje ostaju vidiljive danima, često inspirisana glavnim događajem dana ili nedelje.
specijal
06:30
PROZORI BALKANA (R)
Emisija kolažnog tipa koju čine prilozi naših dopisnika sa zanimljivim pričama iz čitave Srbije, ali i regiona Balkana. Teme nisu vezane za dnevne događaje već obrađuju zanimljive priče iz ugla običnog, malog čoveka, koje su karakteristične za različite krajeve.
specijal
07:00
NAŠA PRIČA
Jutarnji program „Otvori oči“ gledaocima nudi analizu aktuelnih dešavanja od prethodnog dana i najavu predstojećih događaja uz analizu eminentnih stručnjaka i renomiranih gostiju. Emisija nudi uvid u aktuelna pitanja, uz kvalitetne analize i inspirativne price naših dopisnika I reportera koji će se uvek naći “na pravom mestu u pravo vreme”.
specijal
08:45
DOKUMENTARNI PROGRAM-PUT ZNANJA
U desetoj emisiji serijala Put znanja govorimo o predmetima koje svakodnevno koristimo, a koji, iako deluju bezazleno, mogu sadržati supstance potencijalno štetne po zdravlje. Kroz stručno vođene razgovore otkrivamo gde se ovi rizici najčešće nalaze i kako se ispoljavaju u praksi. Razumevanjem hemije naše svakodnevice stičemo mogućnost da pravovremeno reagujemo i donosimo informisane, odgovorne odluke koje direktno utiču na naše zdravlje i životnu sredinu.
Ministarstvo prosvete saopštilo je da učenici osmog razreda osnovnih škola od ponedeljka, 1. decembra imaju mogućnost da se do 30. decembra na portalu Moja srednja škola ili pisanim putem u školi izjasne koji će predmet polagati kao treći na završnom ispitu.
Maksimalna maloprodajna cena evrodizela biće niža za tri dinara u narednih sedam dana i litar će koštati 201 dinar, a benzina za dva dinara i iznosiće 181 dinar, objavilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine.
Deo interne saobraćajnice u okviru Centra izvrsnosti u Kragujevcu obrušio se i tom prilikom niko nije povređen. Do obrušavanja je došlo nakon što se srušio potporni zid koji deli prostor Centra izvrsnosti od gradilišta nove stambene zgrade, javlja reporter Tanjuga.
Po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, policija je uhapsila S. R. iz Čačka, zbog sumnje da je kao socijalni radnik Centra za socijalni rad Čačak sa računa korisnika socijalne pomoći podigla više od pet miliona dinara.
Iako statistika pokazuje rast prosečnih i medijalnih zarada u Srbiji, podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) otkrivaju sve veći jaz između najplaćenijih i najslabije plaćenih radnika, kao i nastavak dubokih razlika po regionima naše države.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je razgovarao telefonom sa predsednikom Vlade Mađarske Viktorom Orbanom, koji je i tom prilikom naglasio je da će Mađarska pomoći energetsku stabilnost Srbije.
Od 1. januara 2026. godine menjaju se uslovi za ostvarivanje prava na starosnu penziju za žene, pa će žene u penziju moći da idu sa navršene 64 godine, uz najmanje 15 godina staža osiguranja.
Očekuje se da ruska strana brzo reaguje u vezi sa Naftnom industrijom Srbije i da se za vreme dodatnog roka nađe rešenje za NIS. Ukoliko Rusija to vreme protraći, država će morati da reaguje i zaštiti svoj interes, izjavio je ekonomista Veljko Mijušković.
Maksimalna maloprodajna cena evrodizela biće niža za tri dinara u narednih sedam dana i litar će koštati 201 dinar, a benzina za dva dinara i iznosiće 181 dinar, objavilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine.
Da li ste doživeli Crni petak? A kako je prošao vaš novčanik? O tome pričamo sa Nenadom Bumbićem iz udruženja Zaštita potrošača u novom izdanju emisije GrađaNIN.
5G mreža u Srbiji startuje u prvoj nedelji decembra, donoseći brži internet i razvoj veštačke inteligencije najavio je generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić.
Komentari (0)