Ko u Srbiji zaista može da živi od plate: Statistika ohrabruje, ali medijalna zarada još "ne stiže" potrošačku korpu

Brojke su ohrabrujuće "na papiru", ali realnost života mnogih građana ostaje znatno manje optimistična.

Prema podacima RZS za septembar, prosečna neto zarada porasla je za 13,6 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je realan rast, kada se uračuna inflacija, 10,4 odsto.

Medijalna zarada je povećana za 13,5 odsto i sada iznosi 85.267 dinara, te upravo ovaj podatak pokazuje koliko građanin "u sredini" zaista zarađuje.

Medijalna plata otkriva blago produbljivanje nejednakosti: prosečna zarada raste brže od medijalne, što znači da "visoke plate i dalje vuku prosek na gore".

Iza proseka se kriju "oštri rezovi" i razlike koje se ne vide na prvi pogled.

Govoreći o vrstama ugovora, novinarka Newsmax Balkans Natalija Dojčinović, koja je u Preseku obrazlagala najnovije statističke podatke, istakla je da je razlika između zaposlenih u radnom odnosu i onih angažovanih po autorskim i privremenim ugovorima čak 43.000 dinara.

Prema njenim rečima, ti radnici su "mnogo slabije plaćeni" i ova razlika predstavlja jedan od najočiglednijih pokazatelja nejednakosti na tržištu rada.

Kada je reč o sektorima, Dojčinović ističe da je javni sektor i dalje stabilniji.

"Plate u javnom sektoru, prosečno oko 113.000 dinara, pokazuju nešto veći i sigurniji rast", analizira podatke naša novinarka.

Printscreen: Newsmax Balkans

Upozorava, međutim, da ni unutar samog javnog sektora raspodela nije ravnomerna, jer su državna preduzeća i administracija znatno bolje plaćeni od zdravstva, kulture i obrazovanja.

Proizvođači koksa i naftnih derivata, pa programeri

Najviša prosečna primanja i dalje beleži proizvodnja koksa i derivata nafte, dok su programeri ovog puta pali na drugo mesto.

Posebno je naglasila drastične skokove zarada u eksploataciji sirove nafte i gasa - povećanje od 78 odsto u odnosu na avgust - kao i u sektoru proizvodnje koksa i derivata nafte, gde su plate porasle 73 odsto.

I dok plate u najplaćenijim sektorima rastu impresivnom brzinom, najmanje zarade, poput onih u ličnim uslužnim delatnostima, i dalje jedva prelaze 62.000 dinara.

Razlika između najviših plata od oko 320.000 dinara i najnižih je ogromna - čak 257.000 dinara.

Regionalne razlike

Pad zarada nije zabeležen u najnižim kategorijama, već u oblastima kao što su eksploatacija ruda, kinematografija, mediji i finansijske usluge.

Regionalne razlike ostaju izražene: najviše plate su, očekivano, u Beogradu - posebno u opštinama Stari grad, Vračar i Novi Beograd, kao i u Novom Sadu, Nišu (Medijana), Požarevcu i Užicu.

Printscreen: Newsmax Balkans

Nasuprot tome, najniže plate su i dalje na jugu Srbije, u opštinama poput Preševa, Vranja, Vlasotinca, Bojnika i Tutina.

Razlika je velika: Beograd sa 184.000 dinara prosečne plate naspram 74.000 dinara u Vlasotincu i Vranju, a to je više nego duplo.

Koliko je radnika na minimalcu?

Dok zvaničnici navode oko 90.000 radnika koji rade za minimalac, Unija poslodavaca procenjuje da je realna brojka znatno veća.

Prema njihovoj proceni, između 250.000 i 300.000 ljudi zarađuje minimalac ili tek nešto malo iznad njega.

Kada se rast zarada uporedi s rastom životnih troškova, slika je složena.

Potrošačka korpa

Prosečna potrošačka korpa za septembar iznosila je 89.866 dinara, što je povećanje od 14,9 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Prosečna plata je za oko 19.300 dinara iznad korpe, ali medijalna, ona koju dobija polovina zaposlenih, pokriva tek 95 odsto mesečnih troškova.

Detaljniju analizu naše novinarke pogledajte u videu:

Komentari (0)