Problem nije samo količina hrane: Šta otežava mršavljenje i kakvu ulogu imaju proteini i vlakna

Decenijama se saveti o mršavljenju svode na jednostavnu poruku da treba jesti manje.

Međutim, sve više istraživanja pokazuje da takav pristup često zanemaruje način na koji glad, sitost i sastav obroka utiču na ponašanje u ishrani.

Kalorijski gusta hrana, poput peciva, čipsa i snažno prerađenih obroka, može u maloj količini sadržati mnogo energije, a da pritom ne zasiti dovoljno.

Takva hrana se često jede brzo, ima malo vode i vlakana i mekanu teksturu, zbog čega organizam ne stigne na vreme da registruje sitost.

Signalima koji mozgu govore da je organizam sit često je potrebno između 15 i 20 minuta da se aktiviraju, a do tada može da bude unet veliki broj kalorija, prenosi Klix.ba.

Foto: Envato

Fatima Kodi Stanford, koja se bavi medicinom gojaznosti, izjavila je za National Geographic da nikada svojim pacijentima neće reći da jedu manje kalorija.

"Kažem im da jedu kvalitetnije", naglasila je Kodi Stanford.

Šta savetuju stručnjaci

Sličan stav iznosi i Barbara Rols, koja upozorava da ljudi uglavnom procenjuju koliko im hrane treba prema zapremini obroka, a ne prema broju kalorija.

Zbog toga se kao efikasniji pristup izdvaja ishrana bogata proteinima, vlaknima i minimalno prerađenim namirnicama.

Proteini mogu da pojačaju osećaj sitosti i smanje dejstvo grelina, hormona gladi, dok vlakna povećavaju volumen obroka i usporavaju varenje.

Praktično, to znači da tanjir može da ostane pun, ali sa manje kalorija ukoliko se ishrana više oslanja na supe, voće, povrće, pasulj, jogurt, ovsene pahuljice i variva, a manje na energetski gustu hranu.

Cilj, kako navode stručnjaci, nije samo brzo mršavljenje, već održiv način ishrane koji je zdrav i dugoročno održiv.

Komentari (0)