Direktna kapija ka Istoku - od Beograda do Bakua za tri sata i 40 minuta: Zašto je Azerbejdžan važan partner za Srbiju

"Ako je svet telo, Azerbejdžan je njegovo srce", reči su nekadašnjeg predsednika ove zemlje Hejdara Alijeva. Mnogi imaju predrasude prema istočnim zemljama - da su daleke, zatvorene, nebezbedne i potpuno drugačije od evropskih metropola, ali dolazak u Baku sve to promeni.

Azerbejdžan se nalazi na raskršću Evrope i Azije, a smešten u Južnom Kavkazu, između Rusije, Irana, Gruzije, Jermenije i Turske, na obali Kaspijskog mora.

Ta zemlja je spoj starog i novog, istorije i budućnosti, zemlja vatre, vetra i mirisa nafte koji se širi uz obalu Kaspijskog mora.

Miris nafte uz obalu Kaspijskog mora, pogled na naftna polja i na proces izvlačenja "crnog zlata" iz zemlje. Ovakav prizor Kavkaza više nije daleka tačka na karti.

Iz Beograda do Bakua leti se direktno za svega tri sata i 40 minuta, umesto ranijih 10 sati, zbog presedanja, i to dva puta nedeljno - sredom i nedeljom, dok su povratni letovi četvrtkom i nedeljom.

Azerbejdžan je tako postao nova direktna kapija Srbije ka Istoku, energiji i tržištu koje je sve važnije za nas.

Ekonomija se oslanja na naftu i gas

Azerbejdžan je zemlja sa oko 10 miliona stanovnika. To je najveća država Južnog Kavkaza, većinski naseljena Azerima, narodom turkijskog porekla koji govori azerbejdžanski jezik, dok je zemlja pretežno muslimanska.

Printscreen: Newsmax Balkans

U pitanju su ljudi Istoka sa vrlo jasnom ambicijom da žive i grade po pravilima modernog sveta. Često se naziva i "Dubai Kavkaza", a Baku je i grad koji spaja stari orijent, sovjetsko nasleđe i novu, vrlo samouverenu modernizaciju. 

Baku je u poslednje dve decenije izrastao u jednog od ključnih energetskih igrača tog dela sveta, među 20 država sa najvećim rezervama nafte na svetu.

Ekonomija se u velikoj meri oslanja na naftu i gas, koji čine okosnicu izvoza čak 90 odsto.

Male plate i niski troškovi

Kada je reč o standardu, situacija u Azerbejdžanu je malo neobična. Prosečna plata je oko 65.000 dinara, dok minimalac iznosi oko 23.000. Plate su male, ali su troškovi života neuporedivo niži nego u ostatki sveta.

Litar benzina ili dizela u Azerbejdžanu košta, verovali li ili ne, i pored najveće svetske energetske krize, samo 67 dinara, a grejanje na gas za stan od 40 kvadrata košta 500 dinara. 

Printscreen: Newsmax Balkans

Kada su u pitanju privredne grane oko kojih se očekuje najveći privredni rast, najkrupnija priča je energetika. 

Uskoro bi trebalo da bude potpisan i ključni ugovor o izgradnji gasne elektrane kod Niša, vredne oko 600 miliona evra a plan je da bude završena do 2029. godine.

Jedan od važnijih projekata koji povezuje Srbiju sa Azerbejdžanom je Južni gasni koridor, sa kojim je Srbija povezana od 2023. godine putem interkonektora u Bugarskoj. Tokom prethodne godine osam odsto gasa koji trošimo dolazi upravo ovim putem.

Saradnja sa Srbijom u medijima, poljoprivredi, infrastrukturi...

Saradnja nije samo gas i energetika. Srbija je sa Azerbejdžanom potpisala sporazume o zelenoj energiji, a novi paket dokumenata otvorio je prostor i za jaču saradnju u ekonomiji, medijima, kulturi, sportu i poljoprivredi.

Pored toga, azerbejdžanski izvođači već su radili na važnim putevima u Srbiji, uključujući delove auto-puteva i obilaznice oko Beograda što pokazuje da se partnerstvo već preselilo sa papira na teren.

Printscreen: Newsmax Balkans

Inače, trgovinska razmena dve zemlje prošle godine dostigla je preko 512 miliona dolara, što je čak 16 puta više nego 2012. godine.

Drugim rečima, direktna linija Beograd-Baku nije samo turistička priča, već deo mnogo šire strateške saradnje Srbije i Azerbejdžana.

Interesovanje za ovu destinaciju već raste,a  iz Air Serbia najavljuju da će tokom septembra, zbog održavanja Formule 1, kapaciteti biti dodatno pojačani.

Komentari (0)