Od "crvenog zlata" do trećeg mesta: Zašto Srbija više nije lider u proizvodnji maline

Ali, nije više tako. Srbija nije broj jedan u svetu. Pretekle su nas zemlje koje su nekada gledale u nas kao uzor, ali su od nas i učile.

Jedan od razloga je jer smo živeli od stare slave, dok su drugi ulagali.

Srpska malina je nekada bila simbol domaće poljoprivrede i jedan od najprepoznatljivijih izvoznog aduta Srbije. Godinama je zauzimala lidersku poziciju na svetskom tržištu, ne samo po količini izvoza, već i po kvalitetu. Kada se govorilo o malini, Srbija je bila prva asocijacija.

Printscreen: Newsmax Balkans

Danas, međutim, situacija je znatno drugačija. Srbija više nije na samom vrhu svetskog tržišta, a polako gubi i nekadašnju prednost.

U dobrim godinama od maline su se gradile kuće, školovala deca i pokretali novi poslovi. Međutim, poslednjih godina slika se značajno menja.

Proizvodnja je sve nestabilnija zbog klimatskih promena i vremenskih nepogoda, dok istovremeno rastu troškovi proizvodnje. Dodatni pritisak stvaraju sve jača konkurencija i povećan uvoz, što dodatno otežava položaj domaćih proizvođača.

Veći rod ove sezone

Profesor Aleksandar Leposavić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ocenjuje da Srbija već nekoliko godina beleži stagnaciju u proizvodnji maline, pre svega zbog nesigurnosti proizvođača i velikih oscilacija otkupnih cena, što utiče na motivaciju i planiranje proizvodnje.

"Veliki problem predstavlja uvoz i transport maline. Izvoznici posebno ističu problem, kako kažu, nerealnog kursa evra, koji destimuliše izvoz, a istovremeno veoma pogoduje uvozu maline sa različitih destinacija", rekao je Leposavić za Newsmax Balkans.

Printscreen: Newsmax BalkansAleksandar Leposavić

Ipak, prema njegovim rečima, trenutno stanje u malinjacima u Srbiji je stabilnije nego prethodne godine. Kondiciono stanje za sada je bolje, pa se u odnosu na prošlu sezonu može očekivati i 30 do 40 odsto veći rod.

Srbija je sa dugogodišnje pozicije svetskog lidera pala na treće mesto po izvozu maline. Pretekle su na Poljska i Ukrajina.

Vrhunac je dostignut 2021. godine nakon čega počinje pad. Srpska malina, koja je godinama bila prisutna u najvećim trgovinskim lancima širom Evrope i sveta, postepeno počinje da gubi pozicije. Na tržištu je sve češće zamenjuju poljska i ukrajinska malina, koje preuzimaju deo dosadašnjeg izvoznog prostora Srbije. 

Printscreen: Newsmax Balkans

Na prvi pogled, sve je delovalo isto, malinjaci puni, hladnjače rade, a kamioni svakodnevno na putu ka evropskim tržištima. Ali,  troškovi proizvodnje počeli su da rastu, berača je sve teže naći, iako su dnevnice skočile i na 60 evra.

I ne samo to, skače cena đubriva, zaštitnih sredstava, u poslednje vreme i goriva. Malinari su upozoravali da otkupne cene više ne mogu da pokriju osnovne troškove, ali nema ko da ih čuje ali su se glasno čule javne tajne koje smo godinama prikrivali: neuređeno tržište, nekontrolisan uvoz i izostanak strategije. 

U isto vreme rastu cene đubriva, zaštitnih sredstava, a u poslednje vreme i goriva. Malinari već duže vreme upozoravaju da otkupne cene više ne mogu da pokriju osnovne troškove proizvodnje, ali njihov glas se retko čuje. Istovremeno, sve glasnije se pominju i problemi koji su godinama bili potiskivani, neuređeno tržište, nekontrolisan uvoz i izostanak jasne strategije razvoja sektora.

Sa nekadašnjih oko 24.000 hektara, proizvodnja je pala na približno 8.000 hektara

Umemo li da okrenemo novi list? Zašto ne bismo, kada imamo fakultete, obrazovane i iskusne proizvođače koji dobro poznaju ovaj posao.

Printscreen: Newsmax Balkans

Sistem bi trebalo da prepozna one koji su uspešni i da im pomogne da budu još uspešniji, ali i da ih podrži u trenucima kada dođe do pada, kako bi mogli da se oporave i nastave da napreduju.

Uz podizanje svesti o značaju osiguranja poljoprivredne proizvodnje, shvatilo bi se da je to ulaganje koje se isplati. Na taj način mogli bismo da se vratimo putu stare slave, pa čak i da ga nadmašimo.

Možda smo izgubili prvo mesto. Možda smo izgubili deo tržišta. Ali, ono najvažnije, nismo izgubili znanje, iskustvo i potencijal.

Komentari (0)