(VIDEO) Minimalna plata i troškovi života u zemljama Zapadnog Balkana: Da li je inflacija pojela veći minimalac

U Srbiji je, nakon pregovora sindikata, poslodavaca i države, dogovoreno da od 1. oktobra minimalac bude 500 evra. U Crnoj Gori minimalac je veći za 100 evra, dok je u Severnoj makedoniji za 100 manji nego što će biti u našoj zemlji. 

U sve tri ekonomije zajednički imenitelj je napet odnos između rasta minimalne zarade i rastućih životnih troškova. Srbija beleži snažan nominalni skok minimalca poslednjih godina, Crna Gora uvodi dvostepeni minimalac oslonjen na poreske promene, dok Severna Makedonija vezuje minimalac za formulu koja kombinuje rast plata i inflaciju.

Rast minimalca, ali i inflacije

U prethodnih pet godina minimalna zarada u Srbiji beleži rast. U vreme korone, 2020. godine bio je nešto više od 30.000 dinara. Sledeće 2021. godine povećano je za nešto preko 2.000 dinara. Pre tri godine minimalna zarada se kretala  oko 35.000 dinara, dok je 2023. minimalac skočio preko 40.000 dinara. Prošle godine dostigao je do 53.592 dinara. Od 1. oktobra 2025. očekuje se da bude blizu 60.000 dinara.

Printscreen: Newsmax Balkans

Takva dinamika znači praktično udvostručenje u odnosu na period pre pet godina. Ipak, porast nominalnog iznosa ne može se posmatrati van konteksta inflacije i rasta životnih troškova.

Inflacija "pojela" dobitke

Inflacija je u istom periodu imala talasasti trend, ali u zbiru snažan efekat na standard.

Pre pet godina bila je samo 1,6 odsto (najniža u posmatranom periodu). Već sledeće cene su skočile za 4,1 odsto. Snažan udar na porodični budžet dogodio se 2022. godine, kada su cene skočile 12 odsto. Na već visoke cene, 2023.  godine, cene su skočile 12,4 odsto (vrhunac posle globalnih poremećaja i rata u Ukrajini). 

Prošle godine dolazi do stablizacije cena, pa su 2024. godine cene skočile 4,7 odsto. Ove godine, ako napravimo presek u julu, inflacija se kretala 4,9 odsto. Značajno više od tri odsto - cilja NBS. 

Printscreen: Newsmax Balkans

Najizraženiji udar osetio se na hrani - pre svega mesu, mlečnim proizvodima i povrću gde su pojedine stavke poskupele i do skoro 50 odsto. Paralelno su rasle cene energenata i komunalija, pa su troškovi domaćinstava porasli za više od petine. Zbog toga realna kupovna moć minimalne zarade osciluje više nego što to sugerišu "gole" plate.

Porodični budžet: Kada se sabere potrošačka korpa i kirija

Model četvoročlane porodice u iznajmljenom stanu pokazuje koliko je zategnut mesečni proračun.

Sa dva minimalca u Srbiji (po 500 evra od 1. oktobra), budžet bi bio 1.000 evra. 

Kirija i režije kreću se od 370 do 660 evra u zavisnosti od grada i stana. 

Potrošačka korpa oko 880 evra

Potrošačka korpa premašuje jedan minimalac, a korpa, plus niža kirija (880 + 370 = 1.250 evra) prelazi zbir obe minimalne zarade. Sa višom kirijom jaz je još veći.

U praksi, deo troškova ostaje nepokriven bez dodatnih prihoda, pomoći porodice ili odricanja.

Ova analiza nije uzela u obzir troškove prevoza, dečjih eksurzija, udžbenika, godinjih odmora. 

Crna Gora: Dve minimalne zarade i efekti poreskih promena

Crna Gora ima dve minimalne plate, vezane za stepen obrazovanja. Pa tako je 600 evra minimalac za radnike sa srednjom školom, dok je 800 evra za one visokoobrazovane. 

Pre 2020. minimalac je bio 222 evra, potom je program "Evropa Sad 1" podigao iznos na 450 evra, a nastavak reformi kroz "Evropa Sad 2" (smanjenje doprinosa i pojedinih poreza) otvorio je prostor za današnje iznose od 600 i 800 evra. Istovremeno, potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu često dostiže oko 2.000 evra mesečno, što jasno pokazuje koliki deo troškova minimalac može realno da pokrije.

Prosečna zarada je prešla 1.000 evra, ali preko 30.000 zaposlenih prima minimalac od 600 evra, dok oko 74 odsto radnika zarađuje ispod proseka (više od 140.000 ljudi). 

Severna Makedonija: Minimalac vezan za formulu i dijalog

Minimalna plata u Severnoj Makedoniji iznosi oko 400 evra i određuje se po metodologiji: 50 odsto zavisi od godišnjeg rasta prosečne isplaćene plate i 50 odsto od indeksa troškova života.

Ažuriranje se dešava svakog marta, što je uvedeno kako bi minimalac pratio inflaciju i dinamiku zarada. Socijalni dijalog vodi se u okviru Ekonomskog socijalnog saveta, gde učestvuju vlada, poslodavci i sindikati.

Zahtev sindikata je 500 evra, dok poslodavci upozoravaju da bi naglo povećanje moglo da pogura inflaciju i optereti male i srednje firme.

Foto: Envato

Poslednja sednica Saveta održana je u julu, nakon perioda utvrđivanja reprezentativnosti -sada prvi put dva sindikata imaju pravo glasa.

Paralelno se razmatra i uvođenje državne potrošačke korpe kao referentnog indikatora za mere zaštite standarda, uz ocenu da sadašnji sindikalni obračuni ne predstavljaju minimalne, već već uvećane potrebe. Do naredne sednice, isplata minimalca teče prema važećoj metodologiji.

Poređenja radi, u Bosni i Hercegovini minimalna plata trenutno iznosi 511 evra.

 

Komentari (0)