Tegla ajvara skuplja od kilograma mesa: Od čega zavisi cena zimnice

Moravčević za RTS navodi da ovo nije prva godina da suša pravi problem povrtlaskoj proizvodnji.

"Negativne rezultate suše još nećemo sagledati, sezona proizvodnje nije završena ali za neke vrste već definitivno možemo reći da je suša i drugi klimatski uticaji su značajno uticali na količinu prinosa i kvaliteta", objasnio je Moravčević.

Manje robe - veće cene na pijacama

Kako kaže, kvalitet prinosa utiče i na cenu proivoda.

"Imamo manje robe u ponudi, veću cenu na pijaci. Uglavnom su više cene u odnosu na prethodni period, ali i za neke ne možemo reći da su drastično više cene", rekao je Moravčević.

Istakao je da se ne može reći da je suša napravila veliku štetu na nivou cele Srbije.

"Imamo na sreću regiona gde suša nije napravila toliki uticaj. Robe će definitivno biti manje", kaže Moravčević.

Na pitanje da li se više isplati kupiti ili napraviti zimnicu, Moravčević polaže nadu da će ipak izbor pasti na domaću proizvodnju.

"Spremanje zimnice ima neke svoje prednosti, zahteva neko angažovanje, zajednički rad sa komšijama", dodao je Moravčević.

Selo postaje potrošač - bašte sve praznije

Istakao je da je pogubno što ljudi i na selu postaju potrošači.

"Ljudi koji imaju svoje bašte, rade primaju platu i kupuju zimnicu u trgovinama iako iza svoje kuće imaju okućnicu u kojoj su nekada deke, bake, očevi proizvodili povrće i zimnica je dolazila iz tih bašta", kaže Moravčević.

Kako kaže borba da kvalitet proizvoda bude prepoznat od strane potrošača i dalje traje.

"Vi kao potrošači niste sigurni, tamo ne piše da je neki profesor Đorđe Moravčević ili neki njegov saradnik to proizveo baš onako kako treba", navodi Moravčević.

Zimnica skuplja ove godine

Prema israživanjima cena džema je u poređenju sa prethodnom godinom porasla za 70 dinara.

Osvrnuvši se na to, Moravčević kaže da je i cena voća ove sezone bila znatno veća zbog loših vremenskih uslova tokom proleća.

Foto: Envato

"Nismo imali ni šljive, ni kajsije, kasni mraz je napravio ogromne štete i to se produktovalo na cenu ove tegle", objasnio je Moravčević.

Kako kaže na cenu kornišona koji su poskupeli za 40 dinara uticao je manjak radne snage koja radi na berbi.

"Po jednom hektaru proizvođač za radnike za berbu kornišona da i preko 20.000 evra, to uopšte nije mali iznos", naveo je Moravčević.

Cena tegle ajvara ove godine iznosi i više od 1.000 dinara, Moravčević kaže da je manja ponuda kvlitetne paprike na tržištu.

"Ulazimo u kraj sezoni, biće sve manje kvalitetne paprike, a cena će da bude viša. Treba očekivati višu cenu ajvara", naglasio je Moravčević.

Istakao je da se treba povezati sa malim proizvođačima.

"Treba da diverzifikujemo i mesta gde kupujemo, ako smo naučili na jedu pijacu, promenimo, otidimo na drugu, možda ćemo tamo pronaći kvalitetnije i jeftinije", preporučio je Moravčević.

Ko hoće jeftinije - mora da "lovi" pravi trenutak

Naveo je da cena paprike varira i da treba izabrati pravo vreme za kupovinu.

Foto: Envato

"Ljudi koji žive na selu, a nemaju svoju baštu mogu da rasporede vreme kada će da pripremaju zimnicu, izlaze na pijace, u trgovine pronalaze robu koja je u tom trenutku jeftinija. Dok ljudi u gradu uglavnom žele da zimnicu reše za kratko vreme, ili da je naprave ili da je kupe, što dovodi do toga da u tom trenutku možda cena nije adekvatna", objasnio je Moravčević.

Kako kaže poljoprivredna proizvodnja predstavlja fabriku pod otvorenim nebom.

"Mogu da kažem da treba da budemo srećni što imamo od koga da kupimo domaće povrće jer je sutuacija iz godine u godinu sve teža. Imamo sve ove uticaje od klimatskih pojava, imputa, tržišnih fluktacija, koje definitivno proizvođače stavljaju u podređen položaj", rekao je Moravčević.

Moravčevićev navodi da klimatske promene vrše veliki pritisak na poljoprivrednu proizvodnju.

Foto: Envato

"Što je proizvodnja intenzivnija taj uticaj je veći, proizvođači se prilagođavaju i to prilagođavanje košta. Ako imate sušu troškovi proizvodnje se značajno povećavaju, broj navodnjavanja, energija koja ulazi u proizvodnju je skupa i ne dobijete očekivani plod naravno da će cena tog proizvoda biti jako visoka", kaže Moravčević.

Uvoz nije opcija

Istakao je da je uvoz neminovan.

"Treba da uvedemo neke mere da kada imamo dovoljno svoje robe, taj uvoz treba smanjiti", naveo je Moravčević.

Moravčevićevo mišljenje je da se ne može očekivati nestašica robe.

"Zemlja smo koja uvozi i izvozi i voće i povrće tako da lako ćemo uvesti iz susednih zemalja", zaključio je Moravčević.

Komentari (0)