Idu li izmene Zakona o zaštiti potrošača "na ruku" kupcima: "U praksi može da se dogodi da ostanu nezaštićeni"

Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača navodi za Newsmax Balkans da imamo propise koji nisu usklađeni sa zakonima, ali da se oni ipak sprovode. 

Kupovina u prodavnici, naručivanje preko interneta, plaćanje računa za komunalne usluge - sve su to situacije u kojima smo svakodnevno u ulozi potrošača.

Zakon o zaštiti potrošača trebalo bi da garantuje da roba i usluge budu onakvi kakvi su predstavljeni, da cena bude jasno istaknuta i da građani imaju pravo na reklamaciju, zamenu ili povraćaj novca ukoliko dođe do problema.

Printscreen: Newsmax Balkans

Poseban izazov postaje internet trgovina, gde se kupcima neretko nude proizvodi koje nikada ne dobiju, ili ih dobiju u potpuno drugačijem obliku od onog koji je oglašavan.

Upravo tu dolazi do izražaja značaj institucija koje treba da štite građane - tržišna inspekcija, sudovi i organizacije potrošača. Ipak, sporovi često traju dugo, pa građani odustaju od potraživanja pravde.

"Usmena javna rasprava u pravnom smislu je izostala"

Gostujući u emisiji Sinteza, Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača govorila je o novom Zakonu o zaštiti potrošača, koji bi trebalo da donese dodatnu sigurnost građanima, naročito u oblasti digitalnih usluga, onlajn kupovine i recenzija proizvoda i usluga.

"Javna rasprava je završena pre izvesnog vremena zbog velikih izmena, novina i pritiska javnosti, nezadovoljstva, potrošačkih organizacija, ali usmena javna rasprava u pravnom smislu je izostala. Održana je 4. avgusta, ali su učesnici dva dana pre bili obavešteni, rok je bio kratak da bi se bilo šta prigovorilo, a izmene velike", naglasila je naša sagovornica.

"Na član 4 izmene prigovorile skoro sve potrošačke organizacije"

Najveću dilemu izaziva član 4 nacrta zakona. Do sada je važilo pravilo da se drugi propisi primenjuju samo ako potrošaču daju viši stepen zaštite.

U novom predlogu, taj uslov se briše, što znači da bi potrošačka prava mogla da budu ograničena nižim pravnim aktima, pa čak i odlukama lokalnih samouprava.

Zagovornici izmena tvrde da je reč o usklađivanju sa pravom Evropske unije, dok udruženja potrošača i pravnici upozoravaju da se u praksi može dogoditi suprotno, da potrošač ostane nezaštićen.

"Za naše zakonodavstvo je karakteristično da imamo propise koji nisu usklađeni sa zakonima, ali se sprovode. Na član 4 izmene su prigovorile skoro sve potrošačke organizacije i niz drugih kritičara nacrta zakona, tako da je Ministarstvo to u određenoj meri usvojilo", rekla je gošća Sinteze.

Dodala je da je i dalje u pitanju nacrt, a ne konačna verzija.

"Predlog još nije otišao u Skupštinu. Objavljeni su komentari na sajtu Ministarstva, taj predlog pozdravile su velike kompanije. I sa ovakvim članom 4 je bio problem da se zaštite prava potrošača, jer u nekim slučajevima podnesemo prijavu tržišnoj inspekciji, a ona kaže da nije prekršen zakon", navela je Perinčić.

Razlika između potrošača i kupca

U novom zakonu potrošač i kupac nisu isto.

Kako sagovornica objašnjava, kupac je uža kategorija, a potrošač šira.

"Kupac je vezan ugovorom. Potrošački odnos je odnos između fizičkog lica i trgovca. Potrošač nema iskustvo, znanje, finansijsku nadmoć i veštinu pregovaranja. Samo njega imamo u Zakonu o zaštiti potrošača, on je slabija ugovorena strana. Trgovac mora dobro da predugovorno informiše potrošača o svim bitnim elementima. Ako nije to uradio, na šta potrošač uvek može da se pozove, sledi prekršajna kazna", zaključila je Perinčić.

Komentari (0)