Pad potrošnje mesa u Srbiji: Cene rastu, proizvodnja opada, navike se menjaju

Razlozi su brojni, nije samo ekonomski faktor u pitanju.

Jedan od glavnih problema leži u kolapsu domaće proizvodnje. Za samo deset godina ugašena je gotovo polovina farmi svinja. Podaci prikazuju stanje u razmaku od deset godina između 2015. i 2025.

Početkom prošle decenije imali smo više od 110.000 farmi svinja, danas ih je manje od 57.000. Stočarski sektor, nekada kičma srpske poljoprivrede, ostao je na staklenim nogama. Broj svinja pao je sa približno 4 miliona grla godišnje na nešto više od 2 miliona.

Nekada smo sopstvenom proizvodnjom pokrivali gotovo celokupne potrebe, danas više od polovine svinjskog mesa koje pojedemo dolazi iz uvoza. Tako smo pre deceniju uvozili 15.000 tona svinjskog mesa, a sada gotovo tri puta više i na to - još pola miliona prasadi koji dolaze iz Evropske unije, najviše iz Španije, Nemačke i Holandije. Ali nije ovo glavni razlog zašto jedemo manje mesa.

Promena životnih navika

Značajan faktor pada potrošnje svinjetine nije samo ekonomski  već i promena životnih navika.

Sve više ljudi nastoji da jede lakšu, raznovrsniju i manje masnu hranu. Nutricionisti već godinama upozoravaju na zasićene masti iz crvenog mesa i njihovu povezanost sa bolestima srca i krvnih sudova.

Printscreen: Newsmax Balkans

Na meti su čvarci, slanina, kobasice. Svinjetina, nekada sinonim za "domaći obrok", sada se sve češće zamenjuje piletinom, ribom ili biljnim proteinima.

Tu su i promene generacijskih navika. Mladi kažu "meso da, ali ne svaki dan". U odnosu na ranije, prodavnice nude veganske proizvode, a i restorani bezmesne menije.

Uticaj društvenih mreža

Ne treba zanemariti ni uticaj društvenih mreža.

Fitnes influenseri, jutjub kuvari i nutricionisti na Instagramu svakodnevno oblikuju navike ljudi.

Umesto jaja i kobasica za doručak smutiji od voća i ovsene kaše. Hteli mi to ili ne, o hrani više ne učimo samo od baka i mama, već i od fitnes trenera i algoritama.

I kao četvrti razlog izdvajamo post i balans organizma.

Mnogi, bilo iz verskih, zdravstvenih ili ličnih razloga, uvodi dane bez mesa. Dakle, post više nije samo tradicija, već postaje način da se organizam "resetuje".

Prema podacima Instituta "Batut", čak svaki treći građanin Srbije praktikuje dane bez mesa.

Printscreen: Newsmax Balkans

Kad već govorimo o mesu i koliko ga Evropljani jedu na vrhu liste je Španija, sa čak 94 kilograma mesa godišnje po osobi. Odmah za njom su Austrija sa 91 i Francuska sa oko 87 kilograma godišnje po stanovniku. Tamo je meso duboko urezano u kulinarsku kulturu - od francuskih odrezaka do bečke šnicle, austrijske kobasice ali i u ekonomiju, jer domaća proizvodnja uspeva da prati veliku potražnju.

S druge strane, ima i onih koji meso jedu znatno manje. U Gruziji, godišnja potrošnja jedva prelazi 28 kilograma, komšije iz Bosne i Hercegovine nisu daleko - oko 32 kilograma po osobi i komšije sa juga iz Severne Makedonije 35 kilograma.

To su zemlje gde niži standard, visoke cene i životne navike utiču na trpezu, pa je meso češće nedeljni luksuz nego svakodnevna namirnica.

U Srbiji se jede više piletina i riba

A Srbija sa oko 42 kilograma mesa godišnje po glavi stanovnika, nalazimo se u donjoj polovini evropske lestvice.

Naša potrošnja prati i ekonomsku situaciju i promene u načinu ishrane – manje crvenog mesa, više piletine i ribe.

Zanimljivo, iako jedemo upola manje mesa nego prosečan građanin Zapadne Evrope, i dalje trošimo znatno veći deo budžeta na hranu čak oko trećinu ukupnih primanja, dok je u Evropskoj uniji taj udeo u proseku svega 12 odsto što ukazuje na to koliki deo budžeta odvajamo za hranu.

A ako gledamo one koji se najzdravije hrane - Italijani, Danci i Grci prednjače po umerenosti i kvalitetu ishrane. Na njihovom tanjiru je više povrća, ribe i maslinovog ulja, a manje prerađenog mesa i masti.

Njihov primer pokazuje da zdrava ishrana ne znači odricanje, već balans - upravo ono što polako postaje i deo novih navika u Srbiji.


 

Komentari (0)