Novi izveštaj Svetske banke: Privreda Srbije otporna na nedavne šokove, preduzeća u energetskom sektoru najveći problem

Kako je navedeno, rast je bio potpomognut potrošnjom, investicijama, povećanjem stope aktivnosti radne snage i niskom nezaposlenošću.

Javni dug je sada ispod 50 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a Srbija je prvi put dobila investicioni kreditni rejting 2024. godine, rečeno je na prezentaciji novog Pregleda javnih finansija Srbije Svetske banke Istaknuto je i da je integracija Srbije u evropske lance vrednosti dovela do većih stranih investicija, izvoza, novih radnih mesta i stope rasta nego kod drugih zemalja Zapadnog Balkana.

Ipak, performanse Srbije manje su povoljne, kako je rečeno, kada se uporede sa novim članicama EU i Srbija posebno zaostaje po pitanju produktivnosti preduzeća i kvalitetu pružanja javnih usluga i institucija.

Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić

Novi izveštaj SB banke pod nazivom Održiva fiskalna politika za Srbiju visokog dohotka donosi predloge, javnih politika radi podrške Srbiji na putu ka članstvu u EU i statusu zemlje visokog dohotka, uz jačanje otpornosti zemlje na demografske promene, uporno prisutan jaz između polova i rastuće klimatske rizike.

Ključne predložene politike obuhvataju: Intenziviranje napora na smanjenju neformalne ekonomije (procenjene na 33 odsto BDP), sa posebnim fokusom na ubrzavanje prelaska na bezgotovinska plaćanja.

Uvođenje poreza na emisije ugljenika kao odgovor na primenu Mehanizma Prekograničnog usklađivanja cene ugljenika EU (Carbon Border Adjustment Mechanism, CBAM), kako bi se osiguralo da se prihodi od usklađivanja cena ugljenika zadrže u zemlji i reinvestiraju u sektore od ključnog značaja za zelenu tranziciju.

Primenu trenutnih i dugoročnijih mera čiji bi zajednički doprinos dostigao sedam odsto BDP-a kroz rast prihoda, fiskalne uštede i unapređenje efikasnosti.

"Mora da se reši nekoliko ključnih slabosti"

Svetska banka upozorava i da Srbija, uprkos napretku, mora da reši nekoliko ključnih slabosti i da najveći fiskalni rizici i dalje potiču iz državnih preduzeća u energetskom sektoru, koja su tokom energetske krize 2022. dovela do davanja subvencija, "spasavanja", garancija i propuštenih prihoda od ukupno 2,2 odsto BDP samo u jednoj godini.

Istaknuto je i da čak i pod uobičajenim okolnostima, državna preduzeća čiji je osnivač Republika koštaju državu približno 0,7 odsto BDP godišnje.

U oblasti poreske politike, Srbija ostvaruje solidan učinak u naplati javnih prihoda i prosečni udeo javnih prihoda u BDP od 2014. do 2023. iznosio je 39,4 odsto, što je znatno više od rezultata uporedivih zemalja u regionu i blizu nivoa evidentiranih u zemljama članicama EU koje Srbija želi da dostigne.

Većoj naplati direktnih poreza doprinose snažan privredni rast i proširenje baze poreskih obveznika.

Naplata poreza na dobit pravnih lica skoro je udvostručena, sa 1,7 odsto BDP u 2014. na 3,1 odsto u 2023, prvenstveno zbog veće profitabilnosti preduzeća, a tokom istog perioda, broj subjekata sa pozitivnim finansijskim rezultatima porastao je za 27,8 odsto, što odražava dodatno proširenje baze poreskih obveznika.

PDV postao glavni izvor prihoda Srbije

Porasla je i naplata poreza na dohodak fizičkih lica čemu su doprineli prelazak sve većeg broja obveznika u legalne tokove i snažan rast nominalnih zarada. Izveštaj ističe i da je PDV postao glavni izvor prihoda Srbije.

Kako se navodi naplaćeni iznos PDV tokom prethodnih desetak godina iznosio je oko 9,7 odsto BDP-a, po čemu Srbija prednjači čak i u odnosu na zemlje članice EU koje Srbija želi da dostigne.

Snažan privredni rast i veća integracija u međunarodne tokove, zajedno sa uvođenjem elektronskih poreskih prijava i povećanom poreskom disciplinom, zajedno su doprineli uspešnosti naplate indirektnih poreza, dok nasuprot tome, naplata akciza zaostaje, i to posebno jer stope akciza na duvan nisu povećane u skladu sa rastom prihoda u Srbiji. 

Posebno se ističe da je za unapređenje javnih usluga u obrazovanju, zdravstvu i infrastrukturi potrebna reforma plata i platnih razreda u javnom sektoru, kao i prelazak na finansiranje škola po učeniku i uvođenje plaćanja zdravstvenih ustanova po učinku.

Komentari (0)