Odakle će se puniti državna kasa: Poreski prihodi nedovoljni, Srbija se zadužuje iz tri glavna izvora

Odakle će se državna kasa puniti i na šta će se sve trošiti novac poreskih obveznika?

Najviše novca u državnu kasu stići će iz poreskih prihoda, ali to neće biti dovoljno, pa će država morati da se zaduži. 

Očekivani prihod u državnu kasu je 2.414,7 milijardi dinara, a rashod 2.751,7 milijardi dinara, što stvara manjak, takozvani deficit od 337 milijardi dinara, ili 2,88 milijardi evra.

Plan je da poreski prihodi u državnu kasu donesu 2.080 milijardi dinara, neporeski 303,3 milijarde dinara, a donacije 31,4 milijarde dinara.

Izdvajaju se dva velika zajma za podršku budžetu 

Kada je rashod u pitanju, Vlada Srbije planira da se u 2026. godini zaduži u iznosu od oko 970 milijardi dinara (približno 8,3 milijarde evra), da bi pokrila budžetski deficit i otplatila stare dugove.

Značajan deo novih zaduženja neće biti usmeren na nove projekte, već na vraćanje ranije uzetih kredita i obveznica. U 2026. godini na naplatu dospevaju čak 793 milijarde dinara (oko 6,77 milijardi evra) glavnice starih dugova.

Printscreen: Newsmax Balkans

Među najvećim obavezama koje dospevaju izdvajaju se dva velika zajma za podršku budžetu uzeta od Vlade i Fonda za razvoj Abu Dabija (Ujedinjeni Arapski Emirati), koja u celosti dospevaju u avgustu i decembru 2026. godine.

Ukupan iznos glavnice koji se mora vratiti po osnovu ta dva kredita iznosi dve milijarde dolara, odnosno skoro 1,9 milijardi evra.

Pored toga, veliki deo novca otići će i na otplatu dospelih državnih obveznica prodatih na domaćem tržištu, kao i na ispunjavanje obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu.

Država će se zadužiti iz tri glavna izvora

Da bi obezbedila neophodna sredstva, država planira da se zaduži iz tri glavna izvora.

Planirano je uzimanje do 380 milijardi dinara (oko 3,24 milijarde evra) iz zajmova od domaćih i međunarodnih finansijskih institucija, zatim do 320 milijardi dinara (oko 2,73 milijarde evra) kroz emisiju državnih obveznica na domaćem tržištu i do 260 milijardi dinara (oko 2,22 milijarde evra) emisijom evroobveznica na međunarodnom tržištu.

Značajan deo zaduženja, čak 234,4 milijarde dinara (dve milijarde evra), planiran je kao opšta podrška budžetu kroz zajmove od stranih vlada i fondova.

Ta sredstva, kako je objašnjeno, namenjena su za "finansiranje podrške budžetu Republike Srbije", što znači da nisu vezana za konkretne projekte, već služe za održavanje likvidnosti i pokrivanje opštih državnih troškova.

Pored opšteg zaduživanja, Vlada planira i uzimanje velikog broja namenskih kredita za finansiranje kapitalnih projekata.

Kao planirane kreditore Vlada Srbije vidi strane investicione korporacije, fondove i banke, ali i poslovne banke. Najviše novca iz takvih pozajmica namenjeno je za saobraćajnu i energetsku infrastrukturu.

Najvredniji projekti

Među deset najvrednijih projekata za finansiranje iz zajmova u budžetu za 2026. godinu su: izgradnja auto-puta E-763, deonica Požega–Boljare, za šta je predviđeno milijardu i petsto pedeset miliona evra.

Za izgradnju reverzibilne hidroelektrane "Bistrica" predviđeno je milijardu i petsto miliona evra. I za prvu fazu projekta izgradnje beogradskog metroa predviđeno je milijardu i petsto miliona evra.

Isti iznos predviđen je za izgradnju reverzibilne hidroelektrane "Đerdap 3".

Projekat izgradnje državnog puta i reda "Vožd Karađorđe", brze saobraćajnice duge oko 218 kilometara koja će povezivati Lazarevac i Bor, odneće milijardu evra.

Rekonstrukcija i modernizacija pruge Pančevo-Subotica iznosiće devetsto devet i po miliona evra.

Za projektovanje i izgradnju saobraćajnog sistema za Liniju 1 metroa u Beogradu predviđeno je osamsto pedeset miliona evra, a za rekonstrukciju i modernizaciju pruge Valjevo-Vrbnica (granica sa Crnom Gorom) osamsto četrdeset miliona evra.

Izgradnja brze saobraćajnice Kraljevo-Novi Pazar koštaće sedamsto miliona evra, a rekonstrukcija deonica pruge na pruzi Beograd Centar – Niš šesto miliona evra. 

Javni dug 38,11 milijardi evra

Predviđen je fiskalni deficit budžeta od tri odsto bruto domaćeg proizvoda.

Vlada Srbije navodi da to neće narušiti uspostavljenu putanju smanjenja učešća javnog duga u BDP, koji je projektovan na 44,5 odsto u 2026. godini.

Inače, javni dug Srbije na kraju septembra ove godine bio je 38,11 milijardi evra, odnosno 43 odsto bruto domaćeg proizvoda, a na kraju prošle godine bio je oko 38,9 milijardi evra, ili 46,7 odsto BDP.

Projektovana stopa privrednog rasta za 2026. godinu iznosi tri odsto BDP (u 2027. godini očekuje se rast od pet odsto, a u 2028. rast od 3,5 odsto).

Planirano je da u sledećoj godini javni dug čini 44,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. Nekada je on bio mnogo veći, na primer krajem 2015. godine je iznosio 75,5 odsto BDP.

Srbija nije zadužena kao neke članice EU

Na kraju drugog kvartala 2025. godine, odnos javnog duga prema bruto domaćem proizvodu u evrozoni iznosio je 88,2 odsto.

Evropska unija ima jasno definisana fiskalna pravila: budžetski deficit država članica ne bi smeo da prelazi tri odsto BDP, a javni dug 60 procenata.

Printscreen: Newsmax Balkans

Međutim, prema poslednjim podacima Eurostata, čak 17 od 27 zemalja članica prekršilo je makar jedno od ova dva ograničenja.

Najveći odnos javnog duga prema BDP zabeležen je u Grčkoj - 151,2 odsto, dok je najniži u Estoniji - 23,2. 

Dakle, prema ovim podacima, Srbija poštuje fiskalna pravila Evropske unije i nije zadužena kao neke njene članice.

Komentari (0)