Zaduženost u Srbiji raste: Više od polovine kredita su gotovinski, ekonomista upozorava na rizike

Ipak, dobra vest je da se rate uglavnom redovno otplaćuju. Krediti jesu pokazatelj veće potrošnje, ali istovremeno i dokaz da se u Srbiji osnovnim primanjima ne mogu pokriti svakodnevni troškovi. Podaci za septembar pokazuju da je ukupno zaduženje premašilo 4.100 milijardi dinara, što je oko 12 odsto više nego u istom mesecu prošle godine.

Privreda se zadužila za više od osam procenata, preduzetnici za oko 20 odsto, dok su građani povećali svoje kreditne obaveze za otprilike 15 odsto u odnosu na prošlu godinu. To znači da se sve veći broj ljudi okreće kreditima kako bi pokrio osnovne potrebe ili kupovinu nekretnina.

Najpopularniji među građanima i dalje su gotovinski krediti, koji se uzimaju za renoviranja, svakodnevne troškove ili čak za zatvaranje ranijih dugova.

Vasić: Udeo gotovinskih kredita je do 54 odsto 

Ekonomista Vladimir Vasić upozorava da upravo gotovinski krediti predstavljaju najveći potencijalni rizik, budući da njihov udeo prelazi polovinu ukupnog zaduženja građana.

"Kako raste plata, tako se apetiti povećavaju i na taj način građani sve više uzimaju kredite", analiza on u emisiji Presek na Newsmax Balkans.

Ipak, naglašava da upravo kod gotovinskih zajmova treba biti posebno oprezan.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Ti krediti su dobri - uzmete ih, stavite milion dinara na račun, brzo ih potrošite, a onda dođe sledeći mesec kada treba da vraćate 40–50 hiljada dinara mesečne rate", kaže Vasić.

Dodaje da je ključ odgovornog zaduživanja razumevanje svrhe kredita.

"Uvek kažem da pri kupovini kredita treba da vodimo računa zašto nam taj novac služi. Ako ga kupujemo da bismo zakrpili rupe, onda ništa nismo uradili. Ako kredit uzimamo da poboljšamo kvalitet života ili povećamo strukturu prihoda, onda to ima smisla."

Stambeni i poljoprivredni krediti iza gotovinskih

Na drugom mestu po učestalosti su stambeni krediti, dok su poljoprivredni krediti iznenađujuće visoko plasirani na trećem mestu - što pokazuje da stanovnici manjih sredina i sela sve više ulažu u proizvodnju i obnovu gazdinstava.

U poređenju sa zemljama Evropske unije, slike se znatno razlikuju. Dok se u EU krediti tretiraju kao investicija u razvoj i nove projekte, u Srbiji se najviše uzimaju gotovinski krediti koji služe za pokrivanje svakodnevnih izdataka.

"Više se forsiraju investicioni krediti, kupovina nepokretnosti i slično, ali to je razlika između našeg tržišta i tržišta Evropske unije", kaže Vasić.

Sagovornik naše televizije ukazuje i na ulogu banaka:

"Njihov interes je da zarade na nama. S druge strane, građani kao da su gladni kredita, pa je stalno gužva ispred šaltera."

Većina građana otplaćuje rate na vreme

Uprkos rekordnoj zaduženosti, jedna stvar uliva ohrabrenje - manje od dva odsto dužnika kasni sa otplatom. To pokazuje da se, iako se sve više oslanjaju na kredite, građani Srbije i privreda zadužuju odgovorno.

"Građani moraju da znaju kada uzimaju novac, zašto ga uzimaju i da li je taj novac u funkciji njihovog boljeg života u narednih pet godina, ili je to samo krpljenje rupa u postojećem budžetu", zaključuje Vasić.

Komentari (0)