"Umesto pčelinjeg meda, prodaju šećerni sirup": Proizvođači često nepropisno deklarišu hranu, a inspektora nema dovoljno

On je u emisiji "Otvori oči" istakao da se kontrola u praksi često svodi na formalno proveravanje deklaracija, dok su suštinski problemi mnogo dublji.

Kako Smajlović objašnjava, trenutno se najveći deo kontrole svodi na proveru usklađenosti deklaracije sa propisima, rokovima trajanja i osnovnim formalnim uslovima.

"Kvalitet se mora ispitati, a ovo što se trenutno radi je u stvari samo gledanje deklaracija. Znači, da li je deklaracija usaglašena, ti rokovi trajanja i tako dalje", navodi sagovornik.

On dodaje da bi u maloprodaji morala da postoji bolja interna dinamika upravljanja robom, od prijema do povlačenja proizvoda pred istek roka.

"Ako taj rok trajanja dolazi pri kraju, onda zaposleni to treba da istaknu ili da sklone... I to se radi. Sad, kako oni to ažuriraju, to je više tehnički problem", dodaje gost Jutarnjeg programa. 

Šta znači nepropisno deklarisanje?

Na pitanje šta se sve može smatrati nepropisnim deklarisanjem, Smajlović navodi da se radi o širokom spektru nepravilnosti.

"To su informacije o sastavu proizvoda, ko je proizveo, gde je proizvedeno, koji je nivo kvaliteta, koji su aditivi… Sve to mora da bude naznačeno, Postoji pravilnik o deklarisanju koji mora biti ispunjen da bi proizvod uopšte bio stavljen na tržište", ocenjuje Smajlović. 

Jedan od ključnih problema, prema njegovim rečima, jeste nedovoljan broj inspektora.

"Mi imamo problem zato što nemamo dovoljno inspektora na terenu. U sistemu postoji oko 250 do 300 veterinarskih inspektora, a potrebno je još oko 900 da bi se pokrila cela teritorija", objašnjava on. 

Dodatno, ukazuje na promene u nadležnostima.

"Tržišna inspekcija koja je ranije radila kontrolu hrane više to ne radi. Oni se bave samo robom opšte upotrebe, a kontrola hrane je prebačena na Ministarstvo poljoprivrede, koje nema kapacitete da sve to pokrije", naglašava Smajlović. 

Prevare sa hranom i ekonomske posledice

Sagovornik posebno ukazuje na ono što naziva ekonomskim prevarama u oblasti hrane.

"Najveći problem trenutno su prevare, gde se nešto deklariše kao jedno, a u stvari nije to. Na primer, med koji bi trebalo da bude pčelinji proizvod, u stvari je šećerni sirup. To je dovođenje potrošača u zabludu. Takve prakse imaju i šire posledice na tržište i domaću proizvodnju", kaže Smajlović. 

Foto: Pixabay

Sagovornik objašnjava da se sistem u međuvremenu promenio i da više ne postoji prethodno odobravanje proizvoda pre izlaska na tržište.

"Ranije je sve moralo da dobije zeleno svetlo od inspekcije. Sada je odgovornost prebačena na proizvođača", kaže gost televizije Newsmax Balkans. 

Kako kaže, inspekcija reaguje tek naknadno, ukoliko se utvrde nepravilnosti na tržištu.

"Ukoliko ga uhvate na tržištu da ima neusaglašen proizvod, onda ide procedura prema njemu", navodi on, uz napomenu da nedostatak inspektora dodatno otežava sprovođenje kontrole.

Kazne koje ne odvraćaju prekršioce

Govoreći o kaznenoj politici, sagovornik ocenjuje da postojeći sistem ne daje dovoljno preventivni efekat.

"Sve to loše deklarisanje potpada pod prevare sa hranom. Kazne u praksi često nisu dovoljno visoke da bi obeshrabrile velike aktere na tržištu i to su cifre koje su, na kraju, ukalkulisane u poslovanje", ističe Smajlović.

Komentari (0)