(FOTO/VIDEO) Đurić u Briselu: Želimo da EU što pre uključi Zapadni Balkan u šengenski prostor

"Frustrirajuće je da imamo tvrde granice na svakih 150 do 200 kilometara koje bukvalno prekidaju krvotok i život ljudi, porodica, ali i ekonomije, turizma, svega drugog, i nema nijednog razloga da Evropa već ovog leta ne omogući da se otključa pun potencijal uključivanja našeg regiona u Šengen", kazao je Đurić novinarima u Briselu.

Prema njegovim rečima, otvaranje punog potencijala Šengena u regionu, direktno bi dovelo do 50 milijardi evra nove ekonomske aktivnosti, a ne bi umanjilo bezbednost Evropske unije i bezbednost celog našeg kontinenta.

"Naprotiv, smanjilo bi tenzije u našem regionu i bilo bi jako korisno, kao što smo i za brzo uključivanje našeg regiona u zajednički ekonomski prostor", rekao je Đurić.

"EU radi na tome da ubrza proces proširenja"

On je rekao da je poruka Srbije bila i da rapidne promene u svetu nalažu da Unija u svoje redove bez odlaganja primi države koje još nisu članice.

Đurić je ocenio da Evropa danas, suočena sa širim nizom izazova, zaista radi na tome da ubrza proces proširenja EU i naglasio da je poruka Srbije bila i da ona želi da vidi što je moguće brže otvaranje šengenskog prostora za sve zemlje regiona. 

Dodao je da su neki od ministara pozitivno reagovali i podržali te stavove i istakao da je ukupan ton rasprave bio pristojan i sa poštovanjem prema Srbiji.

"Nadam se da će naš proces evropskih integracija da nastavi da napreduje, bez obzira na sve ideološke ponekad i politički motivisane pritiske kojima je naša zemlja iz pojedinih centara neretko izložena", rekao je Đurić.

"Moramo da se adaptiramo na globalne okolnosti"

Šef srpske diplomatije, govoreći o temama sastanka, ocenio je da moramo da se adaptiramo na globalne okolnosti koje su, kako kaže, zaista bez presedana. 

"Ja sam govorio o tome da nije bilo generacije koja se istovremeno suočila sa usponom veštačke inteligencije koji je ekvivalent novoj industrijskoj revoluciji, usponom društvenih mreža koji je ekvivalent onome što je bila Gutenbergova presa i pronalazak štamparske mašine, i da u isto to vreme imamo potpuni prekid ili promenu globalnog geopolitičkog poretka", rekao je Đurić.

Takođe, ukazao je da se Srbija izdvaja među državama koje još uvek nisu članice EU, po ekonomskim, demografskim i geopolitičkim karakteristikama, kao zemlja koja ima 53 odsto regionalne ekonomije i kao zemlja koja najbrže raste kada je reč o ekonomiji u prethodnih više od jedne decenije.

"Štitim srpski interes"

Dodao je i da je na sastanku govorio o situaciji u Bosni i Hercegovini, gde je, kako je rekao, nastojao da na pristojan način zaštiti srpski interes od onih koji žele da prikažu samo Republiku Srpsku kao jedinog ili kao glavnog krivca za teške unutrašnje odnose u BiH. 

"Srbija je uvek bila na strani stabilnosti, uvek bila i ostala na strani Dejtonskog sporazuma, ali Srbija najčvršće moguće stoji na stanovištu da narodi u Bosni i Hercegovini treba da budu ti koji opredeljuju sudbinu ove države, ne bilo ko sa strane", poručio je ministar.

Naglasio je da je strana pomoć uvek dobrodošla, ali da težišni posao mora da bude obavljen između političkih aktera u BiH.

Takođe, šef srpske dipomatije je ukazao da je tokom sastanka bilo diskusije i o drugim otvorenim pitanjima u regionu, kao i o dijalogu Beograda i Prištine, ističući da je podsetio da Zajednica srpskih opština nije formirana duže od jedne decenije, kao i da je to bila obaveza koja je u Briselu potpisana i dogovorena.

"Bio sam i svedok toga 19. aprila 2013. godine. Predstavnici Prištine pokušali su da Srbiju okrive za različite regionalne probleme i prikažu je kao izvor nestabilnosti u našem regionu", rekao je Đurić.

"Nema odluke o uskraćivanju EU fondova"

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je nakon neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova EU i partnera sa Zapadnog Balkana da je tvrdnja da Srbija ne dobija sredstva iz razvojnih fondova zbog navodne odluke EU obična politička manipulacija koja nema uporište u činjenicama.

Đurić je naglasio da je i sama izjava evropske komesarke za proširenje Marte Kos potvrdila da ne postoji nikakva formalna odluka Evropske unije o uskraćivanju sredstava Srbiji iz Plana rasta i da su tvrdnje o zamrzavanju fondova bile deo političkog pritiska i manipulacije u javnom prostoru.

Komentari (0)