Nevidljivi potrošači: Koliko struje zaista troše data centri i veštačka inteligencija

Kada koristimo internet, aplikacije ili veštačku inteligenciju, često imamo utisak da se sve što se u pozadini dešava, dešava negde "u nekom digitalnom oblaku" i da je, besplatno. Međutim, nije besplatno, a taj oblak ima vrlo čvrste temelje.

U pitanju su Data centri koji skladište podatke u digitalnom obliku, ali to su i fizički objekti. Data centre čine hale pune servera, kablova i sistema za hlađenje, koji rade bez prestanka.

To je infrastruktura koja se ne vidi, ali bez koje savremeni digitalni svet ne bi funkcionisao. Početkom ove decenije, 2020. godine, u svetu je radilo između osam i devet hiljada data centara.

Printscreen: Newsmax Balkans

Danas, samo pet godina kasnije, taj broj je porastao na oko dvanaest hiljada. Rast je brz, ali je i skoncentrisan uglavnom na razvijene zemlje.

Više od polovine svih data centara nalazi se u Sjedinjenim Američkim Državama. Kina drži oko 16 odsto, Japan šest, dok u Evropi prednjače Nemačka, Velika Britanija, Holandija i Francuska.

Digitalni svet je koncentrisan tamo gde ima najviše energije, kapitala i infrastrukture. I troše dosta struje.

Koliko struje troše i koliko će tek trošiti?

Jednostavno rečeno iz dana u dan sve više struje troše. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju, Data centri su u 2024. godini potrošili oko 415 teravat-sati električne energije.To je oko jedan i po procenat ukupne svetske potrošnje struje. Možda ne zvuči mnogo, ali važno je kako se taj broj menja.

Od 2017. godine, potrošnja struje koju koriste Data centri raste prosečno oko 12 procenata godišnje. Ako se taj trend nastavi, do 2030. godine mogli bismo da govorimo o gotovo 945 teravat-sati, što je više nego što danas troši čitav Japan.

Industrija koja je decenijama bila skrivena u pozadini interneta, postala je jedan od najbrže rastućih potrošača električne energije na planeti i ako se ovakav trend nastavi energetski sistemi biće pred pravim izazovom-kako obezbedeti dovoljnu snabdevenost sistema stabilnom električnom energijom.

To su pitanja kojima se danas bave naučnici, stručnjaci za energiju, ali i veštačka inteligencija. Data centri svoje brojne funkcije ostvaruju zahvaljujući veštačkoj inteligenciji. Na nivou jednog čoveka, potrošnja deluje zanemarljivo.

Ako jedan korisnik postavi jedno pitanje dnevno na primer Chat gpt, tokom cele godine potrošiće se jedan do dva kilovat-sata struje, što je
otprilike onoliko koliko se potroši tokom jednog ciklusa mašinskog pranja veša.

Printscreen: Newsmax Balkans

Ali, ako to isto uradi milijarda ljudi, govorimo o potrošnji od jednog do dva teravat-sata struje godišnje.To je količina struje koju troši grad od sto pedeset do trista hiljada stanovnika.

Ovo već zvuči ozbiljnije naročito ako znamo da je teško zaustaviti se samo na jednom pitanju, kada je komunikacija sa veštačkom inteligencijom u pitanju.

Veštačka inteligencija je deo DATA centara. 

Koliko struje troše Data centri u Srbiji?

U Srbiji danas radi trinaest Data centara. Većina je u Beogradu, ali ih ima i u Nišu, Kragujevcu i Vršcu. Najveći među njima, Data centar u Kragujevcu, već sada troši oko 0,35 odsto ukupne električne energije Srbije.

To je potrošnja na nivou par desetina hiljada domaćinstava, i to bez pauze 24 sata dnevno, 365 dana u godini.

Iako Srbija po obimu ne može da se poredi sa globalnim centrima,ovi objekti već sada postaju bitan deo nacionalne energetske slike.

Date centri troše i velike količine vode

Da bi serveri radili neprekidno, moraju se stalno hladiti. Zato data centri troše i velike količine vode.

U Evropi su data centri u 2024. godini potrošili oko 62 miliona kubnih metara vode, što odgovara zapremini oko 24 hiljade olimpijskih bazena.

Prognozira se da će do 2030. ta potrošnja mogla da poraste na oko 90 miliona kubnih metara.U svetu koji se već suočava sa klimatskim promenama i nestašicama vode, to pitanje postaje jednako važno kao i pitanje električne energije.

I da zaključimo ovu priču, makar za sada.

Data centri nemaju dimnjake, ne proizvode buku, ali troše struju i vodu u količinama koje su uporedive sa teškom industrijom. Digitalni svet izgleda tih i čist, ali iza svakog klika stoji infrastruktura koja radi bez prestanka.

Printscreen: Newsmax Balkans

Pitanje više nije da li će Data centri rasti - već kako ćemo tu energiju i te resurse obezbediti na održiv način. Ali, zanimljivo je i to da će nam veštačka inteligencija pomoći u razvijanju optimalne potrošnje i održive proizvodnje.

A ako ne bi bilo dovoljno struje, postojeći Data centri imaju prioritete, rezervne izvore i agregate.

Osnovne usluge bi nastavile da rade. U mnogim delovima sveta, novi data-centri već danas čekaju na priključenje na mrežu -
ne mesecima, nego godinama.

Ako nema dovoljno struje, novi projekti se ne odobravaju. To već vidimo u pojedinim regionima SAD i Evrope.

Struja bi postala skuplja, a dostupnost podataka selektivna. Zato, ostaje da verujemo da će naučnici i veštačka inteligencija smisliti kako da proizvodnja energije prati munjevit tehnološki rast. 

Komentari (0)