Rast BDP za dva odsto u 2025. godini: Veće zarade i smanjena nezaposlenost, pad u građevinarstvu i poljoprivredi

Fizički obim industrijske proizvodnje povećan je za jedan odsto, u okviru čega je rast prerađivačke industrije iznosio 1,2.

Iz Narodne banke Srbije ističu da se na usporavanje aktivnosti u prerađivačkoj industriji od oktobra u najvećoj meri odražavaju problemi u proizvodnji naftnih derivata, dok se znatan rast proizvodnje u ovoj godini beleži kod motornih vozila i automobilskih guma.

Rast obima proizvodnje u rudarstvu iznosio je 4,4 odsto, dok je u energetici zabeležen pad od dva procenta usled nižih hidrorezervi u uslovima suše.

Na rast aktivnosti u uslužnim sektorima ukazuje pre svega procenjeni realni rast prometa u trgovini na malo od 4,2 odsto, ugostiteljskog prometa od 1,5 i prometa u saobraćaju od 4,7 procenata.

Godišnja inflacija 3,8 procenata

Kada je reč o turizmu, broj noćenja turista bio je manji za 3,3 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Na smanjenje aktivnosti u građevinarstvu ukazuje niža vrednost izvedenih radova za 8,4 odsto, što je uticalo da investicije u osnovna sredstva ostvare skroman rast od 0,9 procenata.

Što se poljoprivredne proizvodnje tiče, ona je zabeležila pad od 0,3 odsto.

Printscreen: Newsmax Balkans

Prosečna godišnja inflacija u 2025. iznosila je 3,8 odsto, dok je međugodišnja inflacija u decembru iznosila 2,8, što je u granicama cilja Narodne banke Srbije, koji iznosi tri plus minus 1,5 odsto.

Rast zarada i smanjenje nezaposlenosti

Na tržištu rada se beleži rast zarada i životnog standarda, kao i dalje smanjenje nezaposlenosti.

Tako je prosečna zarada nominalno povećana za 11,2 odsto, dok je njen realni rast iznosio 7,1.

Prema podacima Ankete o radnoj snazi, stopa nezaposlenosti je u trećem tromesečju iznosila 8,2 odsto.

Kada je reč o spoljnotrgovinskim kretanjima, prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, robni izvoz u 2025. godini veći je za osam odsto, što je rezultat rasta izvoznih kapaciteta, pre svega u automobilskoj industriji.

Istovremeno, procenjuje se da je robni uvoz bio veći za 7,3 odsto, kao rezultat nastavka uvoza repromaterijala i opreme, ali i većeg uvoza potrošne robe usled povećanja raspoloživog dohotka stanovništva.

Komentari (0)