Zašto stranci investiraju na Balkanu: Privlače ih relativno niske plate, žale se na institucije i infrastrukturu
Najvažniji razlozi zbog kog strane kompanije investiraju na Zapadnom Balkanu jeste povoljan geografski položaj, kvalitet radne snage i relativno niske plate.
Sa druge strane, loše upravljanje, slabe institucije i "neadekvatna" infrastruktura identifikovani su kao glavni izazovi, ukazuje istraživanje koje je obuhvatilo 65 stranih kompanija koje su prisutne u regionu.
Ipak, zadovoljstvo ukupnim iskustvom u regionu je visoko - 72 odsto ispitanika navelo da su ili zadovoljni ili veoma zadovoljni, navodi se u studiji koju je sproveo Bečki institut za međunarodne ekonomske studije, u saradnji sa privrednim komorama šest država zapadnog Balkana - Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije.
Ministar finansija Siniša Mali i izvršni direktor Fonda za razvoj Saudijske Arabije sultan Abdulrahman Almaršad potpisali su u Beogradu ugovore o finansiranju tri projekta u Srbiji, koji su vredni 205 miliona dolara.
Premijer Miloš Vučević istakao je da je Srbija, uprkos svim geopolitičkim izazovima, postigla ekonomski i politički napredak, što dokazuje i dobijanje investiciono-kreditnog rejtinga, i ukazao da bi novi aranžman sa MMF-om bio još jedna garancija za sve investitore.
Istraživanje se bavilo trendom "nearshoringa" na Zapadnom Balkanu, a pored toga studija je istraživala u kojoj meri ove zemlje uspevaju da privuku investicije u zelene tehnologije i obnovljivu energiju, prenosi Nova ekonomija.
Kvantitativna analiza priliva stranih direktnih investicija sugeriše da se na Zapadnom Balkanu zaista događa "nearshoring", posebno u Bosni i Hercegovini, Kosovu i Severnoj Makedoniji, navodi se u studiji.
Šta je nearshoring?
Nearshoring se odnosi na neku kompaniju koja locira ili premešta svoje proizvodne objekte ili neke druge aktivnosti u Evropsku uniju ili njene susedne regione, kako bi se približila evropskim tržištima.
Analiza je identifikovala i konkretne primere ove ekonomske pojave, gde su kompanije investirale u region (ili se spremaju da to učine) vođene željom da se "skuće" na Zapadni Balkan, zbog blizine ovog regiona tržištu EU. Takvi primeri su identifikovani u svim privredama osim u Crnoj Gori.
"Zanimljivo je da mnoge od ovih investicija dolaze od azijskih kompanija, koje se strateški pozicioniraju na Zapadnom Balkanu kako bi bile bliže svojim poslovnim partnerima u EU", navodi se u studiji.
Japanska kompanija Nidek
U studiji se kao primer za Srbiju navodi japanska kompanija Nidec (Nidek), koja je specijalizovana za elektromotore za električne automobile.
U maju 2023. godine ova kompanija je otvorila fabriku u blizini Novog Sada.
Ta investicija je deo Nidekovog plana da uspostavi čvrst lanac proizvodnje i snabdevanja unutar Evrope, a sve kako bi smanjila zavisnost od uvoza iz Azije i uskladila se sa trendovima nearshoring-a, te bila bliže svojim ključnim tržištima.
Jedan od primera koji je naveden za Srbiju je i češka kompanija CTP, specijalizovana za izgradnju logističkih parkova. U januaru 2023. godine ova kompanija objavila je da razvija logističko čvorište u Beogradu, pod nazivom CTPark Belgrade City.
Objašnjavajući zašto je izabrala da investira u Srbiji, kompanija je eksplicitno navela nearshoring.
Studija je takođe pokazala da strane kompanije region vide kao atraktivnu destinaciju za zelena ulaganja, a dve trećine ispitanika je navelo da im je region ili veoma atraktivan ili donekle atraktivan.
Sličan procenat kompanija je takođe sugerisao da bi verovatno više ulagale u region ako se naprave poboljšanja na putu ka dekarbonizaciji.
Pitanje dekarbonizacije je relativno dobro definisano kao proces ili napor koji dovodi do smanjenja emisije ugljen-dioksida ili gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, na primer kroz ulaganje u proizvodnju obnovljive energije, proizvodnju električnih vozila ili njihovih komponenata, usvajanje tehnologija koje smanjuju emisije i poboljšanje energetske efikasnosti.
Istraživanje obuhvatilo 382 kompanije
Istraživanje koje je obuhvailo 382 lokalne kompanije na Zapadnom Balkanu pokazalo je da je oko dve trećine njih upoznato sa konceptom dekarbonizacije.
Većina je navela da njihove emisije ugljenika prvenstveno potiču iz struje koju koriste u radu, pa tek onda iz transporta i procesa proizvodnje.
Kompanije generalno imaju pozitivan stav o dekarbonizaciji, pri čemu mnoge ukazuju da ih to podstiče da ulažu u nove tehnologije za smanjenje emisije ugljenika.
Smatraju da bi to moglo da poboljša njihove šanse za izvoz na tržište EU, a većina ima konkretne planove za smanjenje emisija u narednih pet godina.
Da bi to postigle, kompanije planiraju da pređu na čistije izvore energije, smanje potrošnju energije i investiraju u zelene tehnologije.
Međutim, kompanije su nedvosmislene u svom uverenju da im je potrebna finansijska podrška da bi efikasno smanjile svoj ugljenični otisak.
Nekadašnji ministar odbrane i bivši predsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac biće novi ambasador Srbije u Vašingtonu, potvrđeno je za Newsmax Balkans.
Vozač automobila "ford fokus" beogradskih registarskih oznaka udario je vozilom studentkinju Pravnog fakulteta koja je stajala na trotoaru za vreme protesta na raskrsnici Ruzveltove i Ulice kraljice Marije u Beogradu, nakon čega je pobegao, ali je ubrzo priveden.
Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu preuzelo je na nadležnost slučaj protiv M. P. (37), vozača automobila koji je u Ruzveltovoj ulici tokom blokade saobraćaja udario i nosio devojku S. P. (20) na krovu vozila nekoliko metara, nakon čega je ona pala na asfalt, a on pobegao sa mesta incidenta.
Biti ili ne biti, pitanje je sad. Januarski ispitni rok je odložen na većini fakulteta u Srbiji, a šta će biti sa početkom drugog polugodišta u srednjim i osnovnim školama? Vlada kaže - u ponedeljak su svi u klupama, a šta kažu prosvetari, roditelji i maturanti?
Na sednici Vlade Srbije usvojen je predlog zakona o podršci mladima za kupovinu prve nekretnine, koji je od izuzetne važnosti za budućnost naših mladih i koji će odmah biti poslat u skupštinsku proceduru, izjavio je prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali.
Kako da ostanemo interesantni stranim investitorima i da li će dinar izdržati potrese na tržištu? Hoće li sankcije kompaniji NIS uticati na celokupnu srpsku ekonomiju i šta država planira da održi privredni rast? Odgovore tražimo od ekonomiste Nebojše Savića, profesora FEFA fakulteta.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da su započeti razgovori sa američkom Kancelarijom za kontrolu strane imovine, da će biti nastavljeni u četvrtak i poručio da Srbija neće učestvovati u otimanju ruske imovine i nacionalizovati Naftnu industriju Srbije, iako ima pravo da to uradi.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić imaće brojne konsultacije i sastanke o funkcionisanju NIS nakon što su SAD uvele sankcije toj kompaniji i dobro je da se razgovara i sa američkom i ruskom stranom, rekao je za Newsmax Balkans urednik spoljne politike u nedeljniku NIN Nenad Zafirović.
Beogradska berza donela je Odluku o privremenoj obustavi trgovanja akcijama Naftne industrije Srbije na prajm listingu (Prime Listing - NIS a.d, Novi Sad - NIS).
Ruska Federacija je u stalnom kontaktu sa Srbijom i zatražila je hitne konsultacije u vezi sa situacijom nakon američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije, kojima se traži povlačenje ruskog kapitala iz NIS, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović predsedavala je u Vladi Srbije prvim sastankom Radne grupe za praćenje aktivnosti Ministarstva finansija SAD, Kancelarije za kontrolu strane imovine, u vezi sa potencijalnnim uvođenjem sankcija Naftnoj industriji Srbije.
Komentari (0)