Zašto stranci investiraju na Balkanu: Privlače ih relativno niske plate, žale se na institucije i infrastrukturu
Najvažniji razlozi zbog kog strane kompanije investiraju na Zapadnom Balkanu jeste povoljan geografski položaj, kvalitet radne snage i relativno niske plate.
Sa druge strane, loše upravljanje, slabe institucije i "neadekvatna" infrastruktura identifikovani su kao glavni izazovi, ukazuje istraživanje koje je obuhvatilo 65 stranih kompanija koje su prisutne u regionu.
Ipak, zadovoljstvo ukupnim iskustvom u regionu je visoko - 72 odsto ispitanika navelo da su ili zadovoljni ili veoma zadovoljni, navodi se u studiji koju je sproveo Bečki institut za međunarodne ekonomske studije, u saradnji sa privrednim komorama šest država zapadnog Balkana - Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije.
Ministar finansija Siniša Mali i izvršni direktor Fonda za razvoj Saudijske Arabije sultan Abdulrahman Almaršad potpisali su u Beogradu ugovore o finansiranju tri projekta u Srbiji, koji su vredni 205 miliona dolara.
Premijer Miloš Vučević istakao je da je Srbija, uprkos svim geopolitičkim izazovima, postigla ekonomski i politički napredak, što dokazuje i dobijanje investiciono-kreditnog rejtinga, i ukazao da bi novi aranžman sa MMF-om bio još jedna garancija za sve investitore.
Istraživanje se bavilo trendom "nearshoringa" na Zapadnom Balkanu, a pored toga studija je istraživala u kojoj meri ove zemlje uspevaju da privuku investicije u zelene tehnologije i obnovljivu energiju, prenosi Nova ekonomija.
Kvantitativna analiza priliva stranih direktnih investicija sugeriše da se na Zapadnom Balkanu zaista događa "nearshoring", posebno u Bosni i Hercegovini, Kosovu i Severnoj Makedoniji, navodi se u studiji.
Šta je nearshoring?
Nearshoring se odnosi na neku kompaniju koja locira ili premešta svoje proizvodne objekte ili neke druge aktivnosti u Evropsku uniju ili njene susedne regione, kako bi se približila evropskim tržištima.
Analiza je identifikovala i konkretne primere ove ekonomske pojave, gde su kompanije investirale u region (ili se spremaju da to učine) vođene željom da se "skuće" na Zapadni Balkan, zbog blizine ovog regiona tržištu EU. Takvi primeri su identifikovani u svim privredama osim u Crnoj Gori.
"Zanimljivo je da mnoge od ovih investicija dolaze od azijskih kompanija, koje se strateški pozicioniraju na Zapadnom Balkanu kako bi bile bliže svojim poslovnim partnerima u EU", navodi se u studiji.
Japanska kompanija Nidek
U studiji se kao primer za Srbiju navodi japanska kompanija Nidec (Nidek), koja je specijalizovana za elektromotore za električne automobile.
U maju 2023. godine ova kompanija je otvorila fabriku u blizini Novog Sada.
Ta investicija je deo Nidekovog plana da uspostavi čvrst lanac proizvodnje i snabdevanja unutar Evrope, a sve kako bi smanjila zavisnost od uvoza iz Azije i uskladila se sa trendovima nearshoring-a, te bila bliže svojim ključnim tržištima.
Jedan od primera koji je naveden za Srbiju je i češka kompanija CTP, specijalizovana za izgradnju logističkih parkova. U januaru 2023. godine ova kompanija objavila je da razvija logističko čvorište u Beogradu, pod nazivom CTPark Belgrade City.
Objašnjavajući zašto je izabrala da investira u Srbiji, kompanija je eksplicitno navela nearshoring.
Foto: Pixabay
Studija je takođe pokazala da strane kompanije region vide kao atraktivnu destinaciju za zelena ulaganja, a dve trećine ispitanika je navelo da im je region ili veoma atraktivan ili donekle atraktivan.
Sličan procenat kompanija je takođe sugerisao da bi verovatno više ulagale u region ako se naprave poboljšanja na putu ka dekarbonizaciji.
Pitanje dekarbonizacije je relativno dobro definisano kao proces ili napor koji dovodi do smanjenja emisije ugljen-dioksida ili gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, na primer kroz ulaganje u proizvodnju obnovljive energije, proizvodnju električnih vozila ili njihovih komponenata, usvajanje tehnologija koje smanjuju emisije i poboljšanje energetske efikasnosti.
Istraživanje obuhvatilo 382 kompanije
Istraživanje koje je obuhvailo 382 lokalne kompanije na Zapadnom Balkanu pokazalo je da je oko dve trećine njih upoznato sa konceptom dekarbonizacije.
Većina je navela da njihove emisije ugljenika prvenstveno potiču iz struje koju koriste u radu, pa tek onda iz transporta i procesa proizvodnje.
Kompanije generalno imaju pozitivan stav o dekarbonizaciji, pri čemu mnoge ukazuju da ih to podstiče da ulažu u nove tehnologije za smanjenje emisije ugljenika.
Smatraju da bi to moglo da poboljša njihove šanse za izvoz na tržište EU, a većina ima konkretne planove za smanjenje emisija u narednih pet godina.
Da bi to postigle, kompanije planiraju da pređu na čistije izvore energije, smanje potrošnju energije i investiraju u zelene tehnologije.
Međutim, kompanije su nedvosmislene u svom uverenju da im je potrebna finansijska podrška da bi efikasno smanjile svoj ugljenični otisak.
DOKUMENTARNI PROGRAM-NA IZVORU ZDRAVLJA-ATOMSKA BANJA (R)
Otkrijte prirodnu moć srpskih banja – mesto gde telo ozdravljuje, a duša se odmara. Na izvoru zdravlja je serijal o banjama sa lekovitim svojstvima. Upoznajte banje iz drugog ugla i otkrijte njihove dobrobiti. Prezenterka: Jovana Ljubisavljević
dokumentarni
14:00
SINTEZA (R)
Lako je postaviti pitanje, umeće je dobiti pravi odgovor. Sinteza - ozbiljna priča!
specijal
15:00
INFORMATIVNA EMISIJA-PRESEK 2
Newsmax se bavi temama, a ne pukim prenošenjem informacija. Informišemo, ali želimo i da objasnimo, analiziramo, istražimo. Osvrnućemo se na izazove i prilike s kojima se suočavamo, analizirajući kako se aktuelna dešavanja reflektuju na naš svakodnevni život. Kroz razgovore sa stručnjacima i akterima iz različitih oblasti, pružićemo dublji uvid u važne teme koje se tiču politike, ekonomije, obrazovanja i društvene pravde. Pridružite nam se u ovoj analizi i saznajte više o pitanjima koja su važna za sve nas.
vesti
15:30
TRAŽIM REČ
Šta piše u spornom članu 4. Nacrta zakona o zaštiti potrošača i da li su potrošači ugroženi izmenama ovog člana? Na čiju strani novi zakon "vuče" - potrošača, trgovaca ili države? Imaju li udruženja potrošača jedinstven stav? Gosti emisije "Tražim reč" predstavnici udruženja potrošača Nenad Bumbić, Vesna Perinčić i Radomir Ćirilović. Reč će uzeti i predstavnici potrošača iz Sente, Niša i Užica.
specijal
17:00
DOKUMENTARNI PROGRAM-NA IZVORU ZDRAVLJA-VRNJAČKA BANJA
Otkrijte prirodnu moć srpskih banja – mesto gde telo ozdravljuje, a duša se odmara. Na izvoru zdravlja je serijal o banjama sa lekovitim svojstvima. Upoznajte banje iz drugog ugla i otkrijte njihove dobrobiti. Prezenterka: Jovana Ljubisavljević
dokumentarni
17:30
PROZORI BALKANA (R)
Emisija kolažnog tipa koju čine prilozi naših dopisnika sa zanimljivim pričama iz čitave Srbije, ali i regiona Balkana. Teme nisu vezane za dnevne događaje već obrađuju zanimljive priče iz ugla običnog, malog čoveka, koje su karakteristične za različite krajeve.
Dečak (14) je teško povređen od posledica strujnog udara iz kontaktne mreže iznad pruge u železničkoj stanici Pančevački most kada se popeo na vagon, navodi se u saopštenju Infrastruktura železnice Srbije.
Sindikat centar Gradskog saobraćajnog preduzeća "Beograd" apelovao je na javnost da povodom saobraćajne nezgode u kojoj je nastradala devojčica u Zemunu, a u kojoj je učestvovao autobus GSP sačeka na rezultate istrage nadležnog javnog tužilaštva i MUP.
Generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić je izjavio da je "najnovija serija napada na tu kompaniju, širenje lažnih vesti i dezinformacija u medijima United Group, krenula kada su otkrivene mahinacije Aleksandre Subotić".
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić obišao je Srpski paviljon na međunarodnoj izložbi Ekspo u Osaki koji je do sada obišlo već 700.000 ljudi, a u naredne dve nedelje očekuje se da će broj posetilaca premašiti brojku od 800.000.
Ako ne bude bilo kontrole, sve što je dobro doneto od strane države biće mrtvo slovo na papiru, poručio je Veljko Mijušković, profesor Ekonomskog fakulteta, u emisiji "Presek", komentarišući paket vladinih mera kojim se ograničavaju trgovačke marže i spuštaju kamatne stope na bankarske kredite.
U kojoj meri će smanjenje trgovačkih marži poboljšati budžet naših građana? Dokle se stiglo u pregovorima zbog američkih sankcija na robu iz Srbije? Zbog čega je važna predstojeća poseta predsednika Vučića Kini?
Vlada Srbije je na današnjoj vanrednoj sednici usvojila dopunjenu uredbe o ograničavanju marži trgovinskih lanaca kojom je ograničen logistički rabat i druge naknade, potvrđeno je Tanjugu u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine.
Cene goriva u narednih sedam dana biće veće za dinar po litru pa će maksimalna maloprodajna cena evrodizela iznositi 193 dinara po litru, a benzina BMB 95 - 179 dinara po litru, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine.
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da su trgovinski lanci još u četvrtak, kada je doneta uredba o ograničavanju marži na 20 odsto, počeli da vrše pritisak na proizvođače da potpišu anekse ugovora pre stupanja uredbe na snagu 1. septembra.
Dejana Gavrilovića iz Udruženja potrošača Efektiva istakao je da trgovinski lanci već traže način da zaobiđu uredbu, dok državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Stefan Srbljanović podvlači da su kazne jako visoke i veruje da će se efekti videti jako brzo.
Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da će, kao što je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, penzije biti povećane od 1. decembra i to za najmanje 12 odsto, pošto ima prostora u budžetu za dodatno povećanje penzija.
Komentari (0)