Direktor Instituta "Vinča": Nuklearna elektrana potreba ako želimo čistiji vazduh, prva u Srbiji moguća do 2040. godine

Gostujući u emisiji "Središte pažnje" na RTS, Dimović je ocenio da je ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana "hrabra i vizionarska politička odluka" koja je stvorila okvir za naučna istraživanja.

On je naglasio da nuklearna energija, kao bazični vid energije, treba da omogući postepeno napuštanje fosilnih goriva, prvenstveno uglja.

"Nuklearne elektrane nisu samo realnost, već nasušna potreba ukoliko želimo da dišemo čistiji vazduh. Incidenti su mnogo češći u klasičnim industrijskim postrojenjima nego u nuklearkama. One donose energetsku stabilnost i država ne zavisi od jednog snabdevača", rekao je Dimović.

On je objasnio da alternativni izvori, poput vetroparkova i solarnih panela, ne mogu da zadovolje više od 30 odsto energetskih potreba zbog varijacija u vremenskim uslovima koje mogu izazvati probleme na mreži.

"Srbija treba da se okrene konvencionalnim nuklearnim reaktorima, minimalno dva reaktora do 2,4 gigavata snage, kako bi zadovoljila energetski deficit i ostvarila ambiciozan plan izvoza električne struje", istakao je direktor "Vinče".

ključne prednosti nuklearne energije

Govoreći o izboru tehnologije, Dimović objašnjava da Srbija ne treba da isključi nijednu opciju.

"Međunarodna atomska agencija je striktno propisala da države na ovom stepenu razvoja primenjuju konvencionalne metode. Mali modularni reaktori su trenutno u fazi istraživanja ili predkonvencionalne upotrebe. Međutim, do 2040. godine, kada bi Srbija trebalo da dobije nuklearnu elektranu, verovatno će se dogoditi i njihova komercijalna upotreba", zaključio je Dimović.

Kao ključne prednosti nuklearne energije, naveo je odsustvo emisije CO2, niske operativne troškove na duži rok i životni vek modernih reaktora koji iznosi od 60 do 80 godina.

"Građani Srbije bezbedni"

Povodom aktuelnih sukoba na Bliskom istoku i spekulacija o mogućim udarima na nuklearna postrojenja u Iranu, Dimović je poručio da građani Srbije nemaju razloga za brigu.

"Čak i u najgorem mogućem scenariju, usled formiranja radioaktivnog oblaka, takav oblak bi se mogao kretati duž zemalja u Persijskom zalivu ili prema Turskoj. S obzirom na to da je reč o udaljenosti od preko 3.000 kilometara, građani Srbije mogu apsolutno da budu bezbedni", naglasio je on, dodajući da neodgovorni pojedinci u javnom prostoru nepotrebno šire paniku.

Foto: Tanjug/AP/Maya Levin

Institut "Vinča", kao najveći institut u istočnom delu Evrope, preuzeo je ulogu nosioca nuklearnog programa. Do sada su potpisani memorandumi o saradnji sa francuskom kompanijom EDF, ali i sa vodećim institutima u Mađarskoj, dok se održava uspešna saradnja i sa ruskim "Rosatomom".

Takođe, delegacija Instituta posetila je i južnokorejsku kompaniju KHNP.

Komentari (0)