Ograničene marže, iste cene: Zašto namirnice u Srbiji ne pojeftinjuju?

Ipak, stručnjaci ističu da je realnost daleko složenija i da na formiranje cena koje svi mi plaćamo na kasi, utiče čitav niz faktora.

Podaci iz finansijskih izveštaja pokazuju značajne razlike u maržama među trgovcima, ali to ne mora nužno da znači i razliku u profitu.

Veliki trgovinski lanci koji čine većinu tržišta maloprodaje Srbije su u stranom vlasništvu i beleže više marže od domaćih trgovinskih lanaca, a cene mnogih proizvoda u jednim i drugim marketima su slične ili iste, ono što je različito je pregovaračka moć tih lanaca.

Kako je za Newsmax Balkans rekao Dejan Gavrilović iz udruženja potrošača Efektiva, ako su cene iste, a marže po bilansima različite, to ukazuje da pojedini trgovinski lanci zapravo prikrivaju maržu tako što robu kupuju od svojih povezanih lica.

"Za očekivati je da su jako slični rabati koje oni dobijaju. Najveći trgovinski lanac može da ima nešto veći rabat, ali to nije tolika razlika kao što je razlika u maržama prikazana u njihovim godišnjim izveštajima", predočio je naš sagovornik. 

Printscreen: Newsmax BalkansDejan Gavrilović

Ekonomista Dragovan Milićević naveo je primer jednog marketa u Srbiji, koji ima maržu 18 odsto i to domaćeg porekla. 

"Imaju cene u mnogim proizvodima i skuplje nego što su, recimo, u Maksiju. Visina marže je determinantno određena položajem istog igrača na tržištu nabavke. Ako imate moćnog igrača, a defakto Delez to jeste, on rukovodi i upravlja procesom nabavke i na neki način je monopolista. Nije klasični monopolista, ali on tu maržu crpi iz drugih davanja", ukazao je sagovornik Newsmax Balkans. 

Menjanje vlasnika i strateških partnera uticalo na formiranje cena

Deo tržišta je u rukama velikih međunarodnih ili regionalnih grupacija, koje su tokom prethodnih godina menjale vlasnike ili strateške partnere.

U tom procesu, pojedini poznati brendovi iz domaće svakodnevice zapravo su prelazili iz ruke u ruku, u okviru šireg restrukturiranja velikih sistema, što je indirektno uticalo i na poslovne politike i formiranje cena na rafovima.

Ipak, sagovornici naglašavaju, sama "zastava" kompanije nije presudna, ali način poslovanja i strategija, jesu.

Printscreen: Newsmax Balkans

Gavrilović je pomenuo primer marketa Roda, koji je bio povoljniji od Idee po cenama, a kada su se udružili, Roda je izgubila status povoljnije maloprodaje.

Milićević, pak, primećuje da nije uobičajeno da sve privatne kompanije imaju zajednički cilj.

"To je maksimalizacija korisnosti, odnosno maksimalizacija dobiti tamo gde god je to moguće", zaključio je on. 

Da li bi dolazak nove konkurenciji snizio cene?

Najave o dolasku novih trgovinskih lanaca godinama se ponavljaju, ali efekti nisu uvek onakvi kakvi se očekuju.

Primer ranijih ulazaka pokazuje da se početne niže cene često vremenom izjednače sa konkurencijom.

Printscreen: Newsmax Balkans

Gavrilović, stoga, smatra da bi dolazak ozbiljnije konkurencije doprineo tome da postojeće tržište snizi cene.

"Ne bi mogli drugačije. Potrošači ne bi primetili razliku ili krenuli ka novom trgovinskom lancu ako on ima identične cene kao i svi ostali", smatra on. 

Dok se čeka da se tržište dodatno otvori i eventualno promeni odnos snaga, građani se najviše oslanjaju na sopstveni izbor i potragu za nižim cenama tamo gde ih zaista ima.

Komentari (0)