Mali na prolećnom zasedanju MMF i SB u Vašingtonu: Produžetak licence NIS očekujem do kraja dana

Mali je najavio da će predstavnici MOL u petak ili subotu boraviti u Beogradu, kako bi se završili neophodni pregovori za mađarsko preuzimanje ruskog udela u NIS.

"U Vašingtonu je 10, 11 sati ujutru, ako se ne varam, do kraja dana očekujem rešenje po pitanju operativne licence. Nadam se, pozitivno", rekao je Mali na pitanje Tanjuga da li očekuje produžetak operativne licence NIS-u koja ističe 17. aprila.

Foto: Newsmax Balkans/Ognjen Medić

Ministar je istakao da je u sredu razgovarao sa predstavnicima MOL, kao i da su OFAK podneta sva neophodna dokumenta za produžetak licence NIS.

"Koliko sam ja razumeo ljude iz MOL-a, mi ćemo se videti sa njima i to već sutra ili prekosutra, oni će doći u Beograd. Ja neću biti tu, nažalost, ali biće ministarka energetike i ostali, da završimo sve potrebne razgovore i pregovore oko dokumenata koji su neophodni da bi se transakcija završila. Krajnji rok je 22. maj", rekao je Mali.

"Imamo rezervi dizela u našim skladištima za 92 dana"

Mali je u radnoj poseti Vašingtonu gde učestvuje na prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda i Grupacije Svetske banke i sastaje se sa predstavnicima rejting agencije "Moody's".

"Trenutno imamo rezervi dizela u našim skladištima za 92 dana, rezervi benzina za 35 dana - ništa da se ne desi u sledeća tri meseca, imamo dovoljno goriva", istakao je Mali.

Dodao je i to da Srbija ima dosta rezervi gasa, i u Banatskom dvoru i Mađarskoj.

Foto: Newsmax Balkans/Ognjen Medić

"Takođe, kroz fiskalnu politiku u ovoj teškoj situaciji smanjenje akciza za gorivo za 25. Država je preuzela opet najveći teret ove krize na sebe. Mere koje smo doneli sprečile su divljanje cena na pumpama,ali i skok inflacije i održavamo visoki rad našeg BDP", naveo je on.

Mali će se tokom boravka u Vašingtonu sastati i sa predstavnicima preostale dve renomirane rejting agencije "Standard and Poor΄s" i "Fitch Ratings", kao i sa više investitora kojima će predstaviti potencijale Srbije za ulaganja.

Ministar Mali će prisustvovati i sastanku Konstituence, a sastaće se i sa zamenikom generalnog direktora MMF Bo Lijem, direktorom Sektora za Evropu u MMF Alfredom Kamerom, kao i sa potpredsednicom Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju Antonelom Basani, najavilo je Ministarstvo finansija.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije će se u Vašingtonu obratiti i na prijemu, u Rezidenciji Republike Srbije, koji će biti posvećen promociji Međunarodne specijalizovane izložbe EXPO 2027, čiji će Srbija biti domaćin.

Prolećno zasedanje MMF i Grupacije SB počelo je u ponedeljak, 13. aprila i trajaće do subote, 18. aprila.

Razgovori o globalnoj ekonomskoj stabilnosti

Na skupu u Vašingtonu sastaju se guverneri centralnih banaka, ministri finansija i razvoja, predstavnici privatnog sektora, civilnog društva i akademske zajednice, kako bi razgovarali o pitanjima od globalnog značaja.

U fokusu ovogodišnjih sastanaka su globalna ekonomska stabilizacija u uslovima pojačanih geopolitičkih i trgovinskih tenzija, održivost duga, svetski ekonomski izgledi i rizici, kao i pitanja od značaja za makroekonomsku i finansijsku stabilnost u izazovnom globalnom okruženju.

Globalne javne finansije nalaze se pod sve većim pritiskom, a ukupni državni dug mogao bi da dostigne 100 odsto svetskog BDP do 2029. godine, upozorio je Međunarodni monetarni fond u juče objavljenoj analizi fiskalnih kretanja za period 2025 - 2026 u okviru Fiskalnog monitora. Prema podacima iz izveštaja, globalni javni dug porastao je na gotovo 94 odsto BDPu 2025. godini, a države se nadalje suočavaju sa značajnim pritiscima na potrošnju i kamatnim opterećenjim.

Predsednica MMF Kristalina Georgijeva je u sredu u Vašingtonu upozorila da je svetska ekonomija na granici fiskalne održivosti zbog rasta javnog duga i globalnih šokova i poručila da su državama potrebne hitne reforme i pažljivo balansirane ekonomske politike kako bi se izborile sa ovom situacijom. Prema njenim rečima, vlade moraju da ubrzaju reforme usmerene na privredni rast kako bi povećale produktivnost i ojačale otpornost ekonomija na buduće krize.

Očuvana stabilnost u zemlji

Narodna banka Srbije saopštila je u sredu, povodom projekcije MMF po kojoj bi inflacija u Srbiji mogla da iznosi 5,2 odsto ove godine, da je makroekonomska stabilnost u zemlji očuvana u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, kao i da je inflacija i u martu ostala ispod centralne vrednosti cilja i iznosila 2,8 odsto.

Iz Narodne banke Srbije ističu da su inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede usidrena u granicama cilja. Međunarodni monetarni fond je saopštio prethodno, posle svoje nove prognoze, da bi inflacija u Srbiji mogla da bude i niža od projektovanih 5,2 odsto u 2026.

NBS ističe da su projekcije MMF rađene u uslovima izrazite globalne neizvesnosti izazvane konfliktom na Bliskom istoku, navodeći da MMF očekuje prenošenje efekata tog sukoba i da će se ono negativno odraziti na izglede rasta svetske ekonomije, uključujući i Srbiju.

Misija MMF boraviće u Srbiji u periodu od 23. aprila do 5. maja, povodom treće revizije trogodišnjeg aranžmana iz predostrožnosti zaključenog u decembru 2024, kada će se procenjivati tekuća makroekonomska kretanja, i da će nakon misije objaviti nove projekcije za Srbiju. Međunarodni monetarni fond smanjio je i prognozu globalnog ekonomskog rasta u 2026. na 3,1 odsto, što je za 0,2 odsto manje u odnosu na januarsku projekciju, dok je očekivani rast za sledeću, 2027. ostao nepromenjen na 3,2 odsto.

Inflacija u svetu

Globalna inflacija će porasti na 4,4 odsto u 2026. i zatim opasti na 3,7 odsto u 2027. godini, što predstavlja povećanje u odnosu na prethodne procene. MMF je smanjio prognoze ekonomskog rasta i evrozone na 1,1 odsto u 2026, što je za 0,2 odsto manje u odnosu na januarski izveštaj, dok istovremeno prognozira neznatno ubrzanje na 1,2 odsto u 2027, što je takođe za 0,2 odsto manje u odnosu na prethodnu procenu.

Prema ovoj prognozi, Nemačku očekuje privredni rast od 0,8 odsto u 2026. i 1,2 odsto u 2027, u oba slučaja za 0,3 odsto manje nego u prethodnoj projekciji. Francuska, druga najveća privreda evrozone, zabeležiće privredni rast od po 0,9 odsto u obe godine, pri čemu je prognoza za ovu godinu smanjena za 0,1 odsto, a za sledeću za 0,3 odsto.

Printscreen: Newsmax Balkans

Velika Britanija, prema mišljenju MMF može da očekuje 0,8 odsto rast u 2026. i 1,3 odsto u 2027, pri čemu je prognoza za ovu godinu revidirana naniže za čak 0,5 odsto, a za 2027. za 0,2 odsto. Kina beleži blaže pogoršanje izgleda, sa očekivanim rastom od 4,4 odsto u 2026, što je neznatno ispod ranije procene od 4,5 odsto, kao i četiri odsto u 2027. godini. Sjedinjene Američke Države mogu da očekuju rast od 2,3 odsto u 2026. i 2,1 odsto u 2027. godini. Indija će, kako navodi MMF u proceni, u ovoj i sledećoj godini zabeležiti rast od po 6,5 odsto, a prognoza je u oba slučaja blago povećana za 0,1 odsto.

Rat na Bliskom istoku usporava globalni rast

Najveći pad očekuje se u regionu Bliskog istoka i centralne Azije, gde bi rast trebalo da uspori na 1,9 odsto u 2026, sa 3,6 odsto u prošloj godini. Glavni ekonomista MMF Pjer-Olivije Gurinša ocenio je da je sukob na Bliskom istoku "zaustavio zamah rasta" i naglasio da će konačni efekti zavisiti od trajanja i intenziteta konflikta.

Lideri MMF, Grupacije SB i Međunarodne agencije za energetiku (IEA) upozorili su da rat na Bliskom istoku ima snažan i neravnomeran uticaj na globalnu ekonomiju, posebno pogađajući zemlje koje zavise od uvoza energije.

Foto: Tanjug/AP/Bilal Hussein

Tri institucije ističu da je šok izazvan ratom doveo do rasta cena nafte, gasa i đubriva, što dodatno povećava zabrinutost za sigurnost snabdevanja hranom i stabilnost tržišta rada, naročito u siromašnijim državama. Posebno su pogođene zemlje uvoznice energije, dok su pojedini izvoznici nafte i gasa sa Bliskog istoka pretrpeli značajan pad prihoda od izvoza usled poremećaja na tržištu, dodaje se u saopštenju.

Iako će zvanično u fokusu Prolećnog zasedanja MMF i SB biti rasprave o rastu, inflaciji i razvoju, ipak jedna od glavnih diskusija biće o tome kako reformisati te svetske finansijske institucije i ko kontroliše globalni finansijski sistem, SAD ili Kina, ali i pitanje odnosa SAD prema MMF-u i SB pod politikom predsednika Donalda Trampa.

Komentari (0)