MMF: Srbiju u 2026. očekuje ekonomski rast od 2,8 odsto, energetski šok pritiska Evropu

U najnovijoj prolećnoj prognozi MMF o izgledima za zemlje Evrope procenjuje se da će inflacija u Srbiji iznositi 5,2 odsto u 2026. godini, a zatim postepeno padati na 4,9 odsto u 2027. i 3,0 odsto u 2028. godini.

MMF na svom blogu navodi da se Evropa suočava sa novim energetskim šokom izazvanim ratom na Bliskom istoku, koji usporava rast i ponovo podiže inflaciju. Za 2026. godinu projektovan je rast evrozone od 1,1 odsto, a Evropske unije 1,3 odsto, uz visok nivo neizvesnosti.

Analiza pod nazivom "Reformisanje Evrope pod pritiskom", koju je pripremio direktor MMF-a za Evropu Alfred Kamer, upozorava da se Evropa ponovo nalazi na "poznatoj raskrsnici", suočena sa sporijim rastom, slabijim investicijama i potrošnjom, kao i rizikom od pogoršanja finansijskih uslova.

U nepovoljnijem scenariju, koji uključuje dugotrajan poremećaj u snabdevanju energijom i zaoštravanje finansijskih uslova zbog rata na Bliskom istoku, Evropska unija bi mogla da se približi recesiji, uz inflaciju koja ide ka pet odsto. Takav razvoj događaja ne bi zaobišao nijednu evropsku ekonomiju, uključujući i zemlje Zapadnog Balkana.

Preporuke MMF i dugoročni rizici

Ključni odgovor, prema MMF, mora da bude kombinacija disciplinovane fiskalne i monetarne politike.

Centralne banke treba da ostanu fokusirane na stabilizaciju inflacionih očekivanja, uz pažljivo praćenje sekundarnih efekata rasta cena. U evrozoni se očekuje kumulativno povećanje kamatnih stopa od oko 50 baznih poena do kraja godine, dok bi u Velikoj Britaniji restriktivna politika trebalo da ostane na snazi zbog povišenih inflatornih rizika.

Fiskalna politika, s druge strane, mora ostati u okvirima raspoloživog prostora, poručuje Kamer u izveštaju. Visoko zadužene zemlje nemaju mogućnost povećanja deficita, dok čak i fiskalno stabilnije ekonomije trpe pritiske zbog rasta izdvajanja za odbranu, starenja stanovništva i energetske tranzicije.

MMF posebno upozorava na neefikasnost širokih mera pomoći poput ograničenja cena, univerzalnih subvencija ili smanjenja poreza na gorivo.

Tokom energetske krize 2022. godine evropske vlade su u proseku izdvojile 2,5 odsto BDP za pomoć, pri čemu više od dve trećine mera nije bilo ciljano. Analiza pokazuje da bi za zaštitu najsiromašnijih 40 odsto domaćinstava bilo dovoljno 0,9 odsto BDP.

Kao primer efikasnijeg pristupa navodi se Nemačka, koja je ublažila udar poskupljenja bez potpunog gušenja cenovnih signala.

U fokusu preporuka je ciljano i vremenski ograničeno pomaganje najugroženijih, uz jasno definisane rokove trajanja mera.

"Evropa mora da se reformiše pod pritiskom"

Dugoročno gledano, ključ leži u jačanju otpornosti evropske ekonomije, poručuje MMF. Industrijske cene energije u Evropskoj uniji i dalje su oko dva puta više nego pre 2022. godine i znatno iznad nivoa u Sjedinjenim Američkim Državama.

Više od 50 odsto proizvodnje električne energije u EU već dolazi iz niskougljeničnih izvora, što smanjuje izloženost cenovnim šokovima. Dalja integracija energetskog tržišta i razvoj prekogranične infrastrukture vide se kao ključni koraci.

Prema procenama MMF, zatvaranje strukturnih jazova i dublja integracija tržišta rada i proizvoda mogli bi da povećaju produktivnost Evrope za 20 odsto i generišu do 800 milijardi evra dodatnih privatnih investicija u narednoj deceniji.

"Evropa mora da se reformiše pod pritiskom. Trenutni šok nije argument za odlaganje", poručuje se u analizi.

Komentari (0)