(VIDEO) Izazovi Srbije u procesu energetske tranzicije: Proizvodnja struje iz uglja najisplativija, ali najštetnija

Srbija je u procesu energetske tranzicije suočena s izazovima održivog razvoja.

Stručnjaci upozoravaju da se emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i štetnih materija poput azotnih oksida, sumpornih oksida i ugljen-monoksida, mora smanjiti u skladu sa evropskim i globalnim standardima zaštite životne sredine.

Proizvodnja iz uglja najisplativija, ali najštetnija

Termoelektrane na ugalj emituju ogromne količine zagađujućih materija.

"Najeftinija proizvodnja trenutno je iz uglja, ali se emituje velika količina gasova sa efektom staklene bašte, pored toga imamo i emisiju zagađujućih materija kao što su praškaste materije, azotni oksidi, sumporni oksidi, ugljen monoksid u vazduh i od svih ovih energenata najveća emsija je iz uglja", izjavio je za Newsmax Balkans dr Milić Erić iz Laboratorije za termotehniku i energetiku Instituta Vinča.

Sagovornik je naglasio i to da gasna postrojenja imaju visok stepen korisnosti i emituju manje štetnih materija u odnosu na ugalj.

"Najštetnija struja je iz obnovljivih izvora energije, ali to u budućnosti neće biti tako, prvo plaćaćemo takste na emisiju gasova staklene bašte. Drugo, obavezali smo se da ćemo smanjiti udeo proizvodnju energije iz fosilnih goriva. To su naše obaveze koje moramo da ispunimo", naveo je Erić.

"Zelena tranzicija može biti skupa"

Prelazak na čiste izvore energije nije samo ekološki već i ekonomski izazov, jer zelena tranzicija zahteva velika ulaganja, a teška su vremena.

"To će sniziti troškove za privredu, te mere zelene tranzicije umeju da budu skupe na neki način, ali jednostavno treba imati u vidu da zelene politike za cilj imaju borbu protiv klimatskih promena, čistiji vazduh i čistija voda - tako da sve treba posmatarti u nekom paketu. Treba gledati ciljeve zelene politike, a ne samo ekonomski rast", izjavio je ekonomista Ivan Lakićević.

Srbija već dugo zaostaje u investicijama u obnovljive izvore energije i komunalnu infrastrukturu u odnosu na zemlje Evropske unije.

"Treba imati u vidu da Srbija već dugo zaostaje po tim investicijama, ne samo u obnovljive izvore energije, nego i u komunalnu infrastukturu, zaostaje čak i za zemljama koje su se relativno skoro priključile EU. Srbija mora da nadoknadi taj nedostatak, to je bitnije kada govorimo o Srbiji", naveo je ekonomista.

Printscreen: Newsmax Balkans

Iako je Srbija počela da ulaže u zelenu tranziciju, to je još malo.

"Kao glavno rešenje se nudi jedna dugoročna startegija, odnosno naš integrisani plan za energiju i klimu kojim ćemo povećavati u narednom periodu udeo iz proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije gde ćemo morati da smanjimo proizvodnju iz ugljeva. Koristićemo gas kao tranzicioni energent dok ne usvojimo da možemo da proizvodimo sve iz obnovljivih izvora energije", naglasio je Erić.

Srbija se nalazi na prekretnici – energetska tranzicija je neizbežna, ali – donosi izazove.

Dok je ugalj i dalje glavni izvor električne energije, ulaganja u gasna postrojenja i obnovljive izvore sve će biti prisutnija.

Ostaje pitanje – da li će Srbija uspeti da sprovede zelenu tranziciju dovoljno brzo i efikasno, balansirajući između ekoloških ciljeva i ekonomskih ograničenja.

Komentari (0)