"Gorela dva puta pre dva meseca, bilo je teško živeti": Blokirana deponija u Valjevu, proglašena vanredna situacija

Tik pored Kolubare, na ulazu u doskorašnju gradsku deponiju u Valjevu stoji šator, ali, ne zbog toga što neko želi da kampuje pored reke, već su u njemu građani Valjeva koji na smenu blokiraju ulaz na gradsku deponiju.

Protestnom blokadom, koja je počela 17. marta, građani zahtevaju hitno zatvaranje deponije i upozoravaju na višedecenijsko zagađenje, jer se otpad na ovu nesanitarnu deponiju odlaže već tri i po decenije.

Za to vreme na deponiji je nastalo brdo - brdo đubreta.

Gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković je objasnio da javno komunalno preduzeće "Vidrak" nema ni kapacitet ni finansijsku mogućnost da transportuje i deponuje otpad u drugi grad, pa je bilo neophodno da se proglasi vanredna situacija kako bi bile angažovane firme koje će smeće iz Valjeva odvoziti na regionalnu deponiju "Srem-Mačva" u Sremskoj Mitrovici.

"Teško je živeti na 100-200 metara od deponije"

Gradskim vlastima u Valjevu je predata peticija oko četiri i po hiljade građana Valjeva koji traže zatvaranje deponije.

"U više navrata su meštani koji su u neposrednoj blizini same deponije pokušavali da pregovorima i blokadama reše ovaj komunalni problem i da ovu bespravnu deponiju zatvore. Međutim, nikada nismo nailazili na razumevanje, uvek su to bila neka obećanja da će ona biti iseljena, zatvorena, da će se napraviti neki novi reciklažni ili regionalni centar gde će se odvoziti otpad", pojasnio je građanin Valjeva Jovan Lukić za Newsmax Balkans..

Dodao je i to da je, između ostalog, razlog za blokadu deponije i to što je ona pre dva meseca gorela dva puta.

"Dim je bio gust i jako je bilo teško živeti, a i inače je teško živeti u njenoj neposrednoj blizini jer smo svi naseljeni na 100-200 metara u okolini same deponije i to je bio alarm da se ljudi podignu i stanu na put deponiji koja nas godinama truje", rekao je Lukić.

Za razliku od nekih drugih protesta u Srbiji, u Valjevu nisu pale teške reči.

Zato što su i oni koji blokiraju ulaz na deponiju, i oni koji su na rukovodećim položajima u opštini Valjevo, građani Valjeva i dele istu sudbinu.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Razgovarali smo sa našim sugrađanima koji su blokirali deponiju. Deponija treba da se zatvori. Molili smo naše sugrađane za strpljenje do otvaranja kamenice-deponije. Oni jednostavno nisu želeli da čuju za to. Svi želimo da se naša deponija konačno zatvori, da krene rekultivacija i sanacija", istakao je direktor JKP "Vidrak" u Valjevu Dragutin Kuzmanović.

Dodao je i to da je Ministarstvo ekologije i zaštite životne sredine dalo saglasnost.

"Opredeljena su sredstva i u Republici, i na nivou grada.Smatramo da nema potrebe da se uvodi vanredna situacija zbog ovih okolnosti, da krene rekultivacija koja je planirana, u naredna dva, tri meseca će svakako krenuti. Sve ono što 35 godina nije urađeno, što niko nije uspeo, to će biti urađeno do kraja godine", naveo je Kuzmanović.

Rešenje se traži oko pedeset kilometara dalje

Kada se deponija upali, u vazduhu se mogu naći različite opasne materije: furani, dioksini, polihlorovani bifenili, metan, hloro i fluoro vodinici, vodonik sulfid, ugljen dioksid, benzen, koji su izrazito toksični i koji mogu imati kancerogeno dejstvo na čoveka.

Rešenje za odlaganje otpada u Valjevu se traži oko pedeset kilometara dalje, u selu Kalenić.

Na nekadašnjim kopovima uglja gradi se regionalni centar za upravljanje otpadom "Eko Tamnava", čiji je završetak najavljen za kraj 2025. godine.

Kako se procenjuje, tu će se godišnje odlagati više od 250 hiljada tona otpada, iz 15 gradova i opština centralne i zapadne Srbije u kojima živi oko pola miliona ljudi.

Dotle, pored nesanitarne deponije u Valjevu, Kolubara i dalje tiho teče.

Građani Valjeva se nadaju da na njenim obalama više neće biti odlagan otrovan i kancerogeni otpad. 

Komentari (0)